Nisam pogrešila, piše se zajedno i jelo se zove baš tako, Lale mogu da potvrde. Osim „nasuvo“, zove se još i „grenadir marš“ i „valjuške“. U osnovi, to je testo koje se zamesi kao testo za pastu, a onda kida i kuva, pa mu se dodaju krompir i luk, a postoje i druge varijante, sa orasima, „i rezanci s makom“ (Đ.Balašević)…

Kad sam ih prvi put spremila, napravila sam ih kao iznenađenje mom dragom i posle ručka mi je rekao: „Položila si ispit, Soso.“ 😀

Nisam Sosa, al’ on je pun viceva o Lalama i Sosama i priča ih onako, u originalu. A „nasuvo“ voli, kao i svaki Lala, jer mu to budi sećanja na detinjstvo. Elem, ja ne mesim testo, ali uradim sve ostalo. Kupim neku kratku pastu kao što su penne (ono što zovemo kratkim makaronima) ili fusilli (spiralice), napravim, i kad zamiriše, moj Lala doleti do kuhinje s osmehom na licu. 🙂

A one prave valjuške, od mešenog testa, probala sam svega dva puta u životu. Jesu, dobre su, ali zahtevaju previše vremena. Ovako sve bude gotovo za malo više od pola sata i ništa ne smeta, ukus je… pa skoro k’o prave.

Postoje neke stvari za koje nikada ne bih tražila olakšice, ali postoje i neke druge za koje uvek koristim prečice. E valjuške su jedna od tih drugih. Uvek koristim gotovu pastu, nikad je ne mesim. I uvek se setim australijske kuvarice Done Hej koja kaže: „Život je suviše kratak da bismo sami mesili lisnato testo.“ U pravu je žena. U redu, nekad vam baš dođe da uradite nešto onako, od početka do kraja, po svim pravilima. Al’ ko će tako stalno? I čemu, na kraju krajeva?

Nekadašnje žene su od momenta kad se probude razmišljale šta će za ručak i vrlo brzo i počinjale da ga spremaju, da bi do recimo 13h sve bilo gotovo. A ko danas više ima vremena i volje za tako nešto? Živi se brzo, gledamo da skratimo kuvanje na razumnu meru, jer nas čeka još gomila obaveza. Zato me ne grize savest što neke stvari radim drukčije i koristim prečice.

Recimo, više nikada ne bih kupila gotovo testo za picu, gotove raviole, torteline, njoke i slično, pa makar ih više nikad u životu ne jela. To su neke stvari koje kad rešim da pravim, od toga napravim sebi praznik i uživam u svakom momentu dok radim. To su posebni dani. Da to radim svakog dana, trebalo bi da se samo tim bavim, a nije tako.

Ali, da se vratimo na recept…

Potreban materijal (za 2 osobe): 200 gr testenine (penne ili fusilli), 2 krompira srednje veličine, 1 glavica crnog luka, ulje, so, biber, crvena paprika, peršunov list.

Oljuštila sam krompir, isekla ga na kocke, pa stavila da se skuva u posoljenoj vodi. Kad je omekšao, ocedila sam ga, pa ostavila da čeka da spremim ostalo.

Skuvala sam testeninu u dosta posoljene vode, po uputstvu na kesici, pa i nju ocedila, bez ispiranja.

A čim stavim testeninu da se kuva, oljuštim i isečem luk na tanka perca, pa ga stavim da se na ulju prži u većoj posudi (jer u njoj posle treba spojiti sve sastojke) na blagoj vatri, dok ne dobije onu finu boju karamela. Dok se pasta skuva i luk bude pržen.

Prženom luku prvo sam dodala začine (so, biber i papriku) i dobro izmešala, pa krompir, uz stalno mešanje, i na kraju oceđenu testeninu. Lale kažu da treba pustiti da malo zagori, jer tek tad dobije onaj pravi ukus.

I to je cela mudrost. Posula sam peršunom i poslužila toplo, uz svežu salatu, ovog puta su to bile rotkvice u pavlaci. Uz neku drugu salatu, ovo jelo je odlično i za dane posta.

Probajte i prijatno! 🙂

Napomena: u ovo jelo, ako želite, možete da dodate i malo sitno seckane slanine ili šunke. Lale kažu da se vrlo brzo ogladni, pa im treba nešto, da ih malo duže drži sitim. 😉

 

#nasuvoskrompirom #testeninasakrompirom #pastasakrompirom #valjuškenasuvo #posno #crvenkapinakujna