Hleb, peciva, pite

Nordijski hleb

Danas želim da vam predstavim nešto za mene sasvim posebno, nešto što nikada ranije nisam probala ali sam se toliko oduševila da mislim da će postati deo moje svakodnevice dok sam živa. Reč je o nordijskom hlebu, koji se može naći i pod nazivom hleb za Vikinge, kao i hleb iz kamenog doba, jer se uklapa u principe Paleo ishrane. Osim Paleo, blizak je i principima LCHF i Keto, ali je sama nordijska dijeta po svom sastavu sličnija mediteranskoj.

Žao mi je ako se trenutno osećate zbunjeno, jer sami niste proučavali sve ove načine ishrane ali polako, razjasnićemo. Inače, komentar mog dragog na hleb iz kamenog doba bio je: “Nije ni čudo da ga zovu tako, kad je tvrd k’o kamen”, hihihi. Što jeste – jeste, tvrd je, jer u njemu nema ni kvasca, ni bilo kakvih sredstava za dizanje testa.

Dijeta je, inače, izraz koji je kod nas odomaćen kao kratka ili duža kura izmenjenog načina ishrane u cilju postizanja određenih rezultata, najčešće mršavljenja. A sama reč u stvari se odnosi na sve načine, koji mogu ali i ne moraju za cilj da imaju mršavljenje, i najčešće je u pitanju način života.

E sad, dijete kao što su Paleo, LCHF i Keto su dijete koje u sebi sadrže najveći udeo masnoća, malo manje proteina, dok je udeo ugljenih hidrata sveden na najmanju moguću meru, recimo na svega 20-tak grama dnevno.

Sve te dijete već su dale svoje rezultate, mnogo ljudi je zahvaljujući njima uspelo da skine i zadrži kilažu, mnogo njih je rešilo svoje zdravstvene probleme, ali isto tako, mnogo njih se posle postignutog cilja vratilo na staro, pa samim tim vratilo i izgubljene kilograme. Jer, vrlo je teško nešto što je tako isključivo zadržati kao način života.

Kada sam skoro napisala recept za Keto masne bombice, pričala sam o Keto dijeti i šta se pod njom podrazumeva. Nema sumnje da je mnogo ljudi zahvaljujući njoj postiglo mnogo toga, ali ta dijeta definitivno nije za svakoga. Do istog zaključka, došla sam i kada sam proučavala LCHF, Paleo i Hrono. Sve su one u redu i daju rezultate, ali na duže staze, veoma ih je teško ispoštovati. Nisam nutricionista, govorim kao laik što većina nas i jeste, onako kako to sama vidim, tako da sve kritike stručnijih sa zahvalnošću primam.

Mišljenja sam da dijeta treba da postane način života, i da samim tim treba da nađete nešto što vam deluje najbliskije, najzdravije i lokalno. Ono što možete da nađete u svom okruženju i što vas neće koštati kao “Svetog Petra kajgana”, jer sastojci koji su vam potrebni dolaze sa drugog kraja sveta, teško ih je nabaviti, pa u skladu s tim imaju i cenu koja nije za svačiji džep.

Uz to, ono za šta se odlučite treba vama samima da deluje kao dobar izbor, ne sme da vas opterećuje pomisao na osmišljavanje obroka i ne sme da bude jednolično, kao ona nesrećna kupus-dijeta o kojoj sam već pisala. U principu, mislim da nijedna dijeta neće dati rezultate ako niste raščistili sa samim sobom zašto jedete to što jedete, zašto se pretrpavate hranom ili ne jedete dovoljno, zašto ne vodite računa o sebi, zašto jedete bez razmišljanja, i tako dalje. Danas sam negde pročitala misao da je “jesti dobro – način samopoštovanja”. Pa baš tako, ako volite i poštujete sebe, tretiraćete “svoje telo kao svoj hram” i nećete u njega trpati “loše gorivo” a tražiti da i pored toga ide kao Ferari.

LCHF, Paleo, pa i Hrono sam istraživala ranije, i osim nekih kombinacija i ponekog konkretnog jela, ne mogu da kažem da sam se u njima našla. Poslednjih nedelju dana istraživala sam Keto, provela na njemu “čitava” tri dana i shvatila da bih verovatno mogla da izdržim neko vreme, ali to nikada ne bi mogao da postane moj konačan izbor i način života.

Već godinama smo moj dragi i ja, manje-više, na mediteranskoj ishrani. Povrće nam je osnova svega, mesa jedemo malo, nažalost i veoma malo ribe samo zbog cene jer rečnu ne volimo, a morska je kod nas uglavnom prilično skupa. Pre više godina, on je bio teško bolestan, pa smo posle lečenja dali sve od sebe da mu vratimo zdravlje. U te svrhe, neke vrste krtolastog povrća postale su nam svakodnevna hrana, pa sam ih spremala na sve moguće načine, od ceđenja sokova, preko sirovih salata, do supica, čorbica i raznih drugih jela.

Kada sam počela da istražujem Keto dijetu, prvo što mi se nije dopalo je to što voća skoro da nema, a što je upravo povrće koje ja cenim iznad svega, na listi nepoželjnog. U redu, nije sasvim zabranjeno, ali je svedeno na najmanju moguću meru. Hm.

Cvekla je mom dragom mnogo pomogla u čišćenju organizma od toksina koje je u sebe uneo dok se lečio, i ne postoji dijeta koja će me sprečiti da je koristim. A šargarepa, povrće koje se prvo i gajilo kao lek, meni je, u to sam apsolutno sigurna, izlečilo alergiju na sunce. Takođe, nema šanse da je izbacim iz svakodnevnog jelovnika.

Uz to, u Keto ishrani se vrlo često koriste industrijski obrađeni proteini, zaslađivači i neka “hemijska sredstva” o kojima ne želim ni da razmišljam jer, kao što znate, volim sve što je prirodno. Tako da sam tih nekoliko dana na Keto dijeti provela na nekoliko dozvoljenih vrsta povrća, što se tamo zove povrće koje raste iznad zemlje, a to su mahom sve vrste lisnatog povrća, kupus, kelj, karfiol, brokoli, zelena salata, itd.

Tri dana sam izdržala, ali četvrtog sam uhvatila sebe kako maštam o vezi zeleni, koju ću s apetitom da očistim i izgrickam celu, svežu, onako kao zeka. A karfiol i brokoli, ne mogu ni da pogledam.

Dobro, možda sam malo iskarikirala sve ovo, ali zaista, pogledala sam more recepata koji spadaju u Keto režim i jedno 80 % njih je sadržalo karfiol i brokoli. Volim i jedno i drugo ali jednom nedeljno, na svaki dan!

U životu se, više od svega, plašim dosade. Valjda zato stalno moram nešto da radim. Retko ćete me zateći da sedim i buljim u jednu tačku (osim kad pokušavam da meditiram), u poslednje vreme čak i da gledam televiziju. Najčešće sam u nekom od istraživanja, što znači da kad god ne radim ništa što zahteva fizičko angažovanje, uglavnom čitam. Upravo znog toga što se plašim dosade, jer od nje nema goreg neprijatelja.

Samim tim, dosadu ne podnosim ni u kuhinji, pa zbog toga istražujem i pišem o tome. Da nisam takva, ovog bloga ne bi ni bilo. Zbog toga sam i pokušala sa Keto ishranom i shvatila da ni u njoj ne mogu da se nađem, kao što nisam mogla ni u jednoj od ostalih, koje sam već pomenula. Nisam toliko disciplinovana da mogu stalno da budem u tzv. ketozi, iz koje se ispada zbog 2 gr ugljenih hidrata više, pa je potrebno vreme da se u nju vratite. Isto tako, ne želim da se odreknem recimo čaše vina ponekad, uz dobar ručak ili večeru. Da se razumemo, pijem vino možda desetak puta godišnje, tako, po jednu čašu. Nisam ispičutura, pa baš zbog toga i ne želim da ga se odreknem jer je u malim dozama blagotvorno za organizam. Ne želim da preživim stres svaki put kad se uhvatim za nešto što ne bih smela. Svi smo mi ljudi i svi mi grešimo. Zbog nekih takvih “sitnica” i nisam mogla da se nađem ni u jednoj od dijeta koje sam pomenula.

A onda sam otkrila nordijski način ishrane, na koji se, kako mu samo ime kaže, hrane stanovnici nordijskih zemalja, a to su: Danska, Finska, Norveška, Švedska i Island.

Veoma me je začudilo to što je nordijski način ishrane veoma blizak mediteranskom, ali se razlikuje po tome što se u nordijskom više konzumira masna riba iz hladnijih mora, više bobičastog voća, mahunarki i nekih drugih ulja, tipa ulja od repice. Severnjaci se, uz to, trude da konzumiraju lokalne namirnice, pa tako krtolaste vrste povrća i mahunarke čine veliki deo svakodnevne ishrane. Jesssss, konačno nešto što mi odgovara. Naravno, u skladu sa onim što se kod nas uzgaja i može naći po nekim normalnim cenama, ali manje-više, to je to. I naravno, jedu sezonsku hranu.

A sve to ne bih saznala da sasvim slučajno nisam naletela na recept za današnji nordijski hleb, i potpuno se oduševila jer se pravi od zrnevlja i orašastih plodova, a ja ne znam šta od toga više volim. Drugo, potpuno je bez kvasca i bilo kakvih sredstava za dizanje testa, što mi savršeno odgovara jer sam intolerantna na kvasac. Treće, ovo je hleb koji se uklapa u sve moguće režime jer u sebi nema ni brašna ni glutena. A četvrto, kako reče moja prijateljica Jaca: “To nije hleb, to je lek i to koncentrovani”. Baš tako.

Dakle, da zaključim ovo ionako predugačko izlaganje. Ako ste poput mene, verovatno se nigde nećete potpuno naći, jer i ne želite da se potpuno odreknete bilo čega. U nordijskom načinu ishrane nema odricanja ni od čega prirodnog, pa je samim tim dozvoljena čak i poneka čaša vina. Kao kod svih drugih načina ishrane, i ovde treba planirati obroke ali ništa nije tako striktno, osnovna mera je vaša šaka, i nema neke velike matematike.

Shvatila sam da je tako nešto i meni potrebno i da svoj, inače mediteranski način ishrane, ne moram nešto mnogo da menjam. Možda malo, ali u principu, tu je negde. Štetne masnoće sam davno izbacila iz svog života (tu mislim na štetna rafinisana ulja i margarine), šećer sam davno svela na najmanju moguću meru a poprilično mogu i bez njega, so koristim razumno, a belo brašno ionako nikada nisam volela. U nordijskom načinu ishrane koristi se brašno celih žitarica, koje mnogo više volim. I sve u svemu, može sve, bez striktnih ograničenja, ali umereno.

Umerenost i jeste osnova svega. Sva je mudrost u tome da treba potrošiti ono što unesete. Ako ne potrošite, ono se gomila i gojite se, a ako trošite više nego što ste uneli, mršavite. Veoma prosta računica. Da citiram mog batu koji je davno, u šali, rekao: “Ma ništa ne goji, ako se ne jede preko 6 kg dnevno”. Jeste, karikirano 6 kg, ali shvatate šta je hteo da kaže, umereno, može sve.

Zato ću ja gledati da smanjim količinu unetog, da pojačam fizičku aktivnost i da nastavim da uživam u svemu, na jedan zdraviji način. Jedino čega ću se potpuno odreći je bilo šta od brze i industrijske hrane, a to i ne smatram žrtvom. Jer znam sebe, ako zbog nečega treba da se žrtvujem, vrlo brzo će mi dosaditi i vrlo brzo ću početi da mrzim to što radim. Radiću to preko volje, a onda je samo pitanje vremena kad ću da oteram sve dođavola i u jednom danu prekršim sve principe kojih sam se držala pre toga.

Recite da nisam karakter, recite da besciljno lutam, recite da tako nikada neću postići ništa ali, nikad se ne zna, možda će mi trebati malo više vremena, ali je sasvim izvesno da hoću. A u svakom slučaju, biću rasterećenija, srećnija i moći ću da uživam u hrani kao do sada, ali ovog puta još malo zdravijoj, podignutoj na jedan viši nivo.

I da ne dužim više, evo recepta za divan hleb koji se čak i ne mesi…

Potreban material: 100 gr susama, 100 gr lanenog semena, 100 gr oraha, 100 gr kokosa (onog što kod nas zovu brašnom), 100 gr maka (nemlevenog), 1 ravna kašičica soli, 5 jaja, 1 dl ulja i oko 1dl vode.

Ovo je bila moja kombinacija orašastih plodova i semenja, vi možete da napravite i neku drugu, sa onim što trenutno imate ili više volite (badem, lešnik, suncokret, golica i slično). Otprilike na svakih 100 gr semenja i orašastih plodova ide po 1 jaje. Možda vam deluje kao mnogo, ali nije, jer se ništa od ovoga ne melje, pa je potrebno da bi se vezalo. Uostalom, ovo nije hleb koji se jede u velikim količinama. Sam po sebi je takav da nećete moći mnogo da pojedete odjednom tako da ne treba da brinete.

Uključila sam rernu da se zagreje na 160 C.

U veću činiju, stavila sam sve suve sastojke (susam, lan, orahe, kokos, mak i so, pa dobro izmešala viljuškom. U drugu činiju sam razbila jaja pa ih malo umutila viljuškom, zatim dodala ulje, pa ponovo mutila, a onda sipala u činiju sa suvim sastojcima i sve dobro izmešala, dodajući još malo vode, da ništa ne bi ostalo suvo.

Kalup za hleb sam podmazala uljem i obložila papirom za pečenje, pa u njega sipala smesu. Lepo sam ga poravnala, jer ovaj hleb ne raste, pa se zato treba potruditi da ne ostane vazduha i neravnina, a onda stavila da se u rerni zagrejanoj na 160 C peče jedan sat.

Ako nemate kalup za hleb, možete da ga pečete i u kalupu za mafine. Tako ćete dobiti sasvim fine porcije, a vreme pečenja ćete skratiti na nekih 25-30 minuta.

Kad se hleb ispekao, izvadila sam ga iz kalupa i ostavila da se ohladi, a onda sekla finu tanku parčad i uživala u svakom zalogaju. Divan je, izuzetno zasićuje, a s obzirom da ništa nije mleveno, tera vas da malo duže žvaćete, što samo doprinosi još boljem varenju.

Zbog velike količine jaja, čuvam ga u frižideru, uvijenog u foliju, pa mi tako traje evo već 5 dana.

Probajte, eksperimentišite, igrajte se i uživajte u divnom hlebu na zdrav način.

A evo kako izgleda presek:

Prijatno! 🙂

 

#nordijskihleb #nordijskadijeta #lchf #keto #paleo #bezglutena #hlebkojisenemesi #hlebodzrnevlja #beskvasnihleb #crvenkapinakujna

4 thoughts on “Nordijski hleb

  1. Hljeb izgleda lijepo ali me zanima od čega se dobila ovako tamna smjesa, na slici mi djeluje da je upotrijebito više sastojaka. Još me zanima veličina kalupa?

  2. Pa tamno je od maka i lana, a i jaja potamne kad se ispeku. Nema ništa više nego što piše, sastojke uvek navodim vrlo precizno.
    A veličina kalupa je 26×11 a visina 7 cm. Moj je stakleni, ali na tržištu ih ima i od metala i od keramike. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *