Ima perioda u životu kada se zbog obaveza udaljimo od dragih ljudi, ili se oni udalje od nas. Tako nešto dogodilo se mojoj prijateljici Jaci i meni ove godine, da bismo se u poslednje vreme ponovo vratile jedna drugoj. Samim tim, tek sada sam saznala da je promenila način ishrane i da je već neko vreme na ketogenoj dijeti. Tako sam saznala i za ove keto masne bombice sa čokoladom. 

Kaže da je, otkad je prešla na keto režim ishrane (za oko 7 meseci) uspela da bez ikakve muke skine 12 kilograma i da prestane da pije sve lekove koje je pila, uključujući i one za regulaciju šećera u krvi. Hm, zanimljivo. Preporodila se, oseća se sjajno, skoro da nikada nije gladna, a ima energije i snage za sve. Još zanimljivije.

Ali moram nešto da vam priznam; oduvek sam imala averziju prema svemu što je izvikano. Mislim da, ako je nešto stvarno dobro, ne treba mu tolika reklama. Zbog toga mi se pre izvesnog vremena ogadilo sve što ima veze sa hrono ishranom. Mnogi su prešli na nju, mnogi su uspeli i da skinu popriličan broj kilograma, ali su ih mnogi i vratili jer se nisu na njoj dugo zadržali. A da ne pričamo o tome da su mnogi od hrono napravili biznis i zaradili ogromne pare, a da nije sve baš tako kako propagiraju.

Proučavjući ovih poslednjih nekoliko godina sve te načine, najviše sam se zadržala na LCHF (“low carb high fat” ili u prevodu malo ugljenih hidrata i mnogo masti), Paleo (prilagođena našim uslovima ali se praktično zasniva na ishrani naših prapredaka u Paleolitu, Starijem kamenom dobu) koja je vrlo slična, a nešto kao usput, čula sam i za keto, ali se nisam udubljivala. Što se keto dijete tiče, čini mi se da je na ovim prostorima najmanje poznata i da su na njoj eventualno sportisti.

Pritom, čini mi se da sam još od tinejdžerskih dana nekako instiktivno znala da je upravo ishrana sa malo ugljenih hidrata a više proteina i masti prava stvar za mene. Ali, ima toliko toga što baš volim a bazira se na ugljenim hidratima, da sam isto tako instiktivno bežala od svih ovih načina ishrane. 

Kada sam pre mnogo godina pročitala knjigu o ishrani po krvnim grupama, ispostavilo se isto to, da mi, kao “lovcu”, s obzirom da mi je krvna grupa O+, najviše odgovara upravo takav način ishrane. Međutim, s obzirom da za mesom baš i nisam luda, za to jednostavno nisam htela ni da čujem. I tako ostadoh ovakva kakva jesam, dok zbog intolerancije na laktozu nisam dospela do ordinacije koja radi sve te analize i ponovo čula nešto slično.

Po njihovom savetu, izdržala sam na toj, takozvanoj detoksikaciji (uzdržavanju od svega na šta sam intolerantna) čitava tri meseca i iskreno, dobro sam se osećala. Osmišljavala sam nova jela, zamenjivala nedozvoljene namirnice dozvoljenim, imala više energije i usput skinula nekih 6-7 kg a da nijednog momenta nisam bila gladna. Najviše mi je falila kafa, zbog koje sam mesec dana imala glavobolje jer sam od nje zavisna kao i mnogi drugi. Ali, kada sam posle ta tri meseca ponovo počela da je pijem, nikada se nisam vratila na nekadašnju količinu. Svela sam pijenje kafe na neku razumnu meru, jednu do dve šolje dnevno, i prestala da pijem domaću crnu, jer mi nije prijala. Tako je i danas.

Nego, da se vratimo na ketogenu dijetu ili način ishrane. U suštini, dijeta kao dijeta u bukvalnom prevodu i znači način ishrane, ali je, kao i mnoge druge stvari, neko kod nas to nakaradno preveo pa se dijetom zove samo i jedino način ishrane kojim podstičemo mršavljenje. 

A u stvari, dijeta je bilo koji način ishrane, pa tako imamo i dijete za gojenje, dijete koje se odnose na ishranu u skladu sa raznim bolestima, pa tako i dijetu za mršavljenje. I kad bolje pogledamo, samo onda kada rešimo da od nečega ne napravimo kratkoročnu dijetu (na kojoj za 7 dana gubimo 10 kg a kad se vratimo na normalan način dobijamo još 20 kg) već pređemo na novi način života pa ishranu uskladimo sa svojim potrebama, možemo zaista i da računamo na prave rezultate. Pre neki dan sam pisala o kupus-dijeti. Molim vas, to nikada ne pokušavajte a isto tako i ne savetujte ni najgorem neprijatelju. Ne kaže se džabe da “što je brzo, to je i kuso”.

Od rigoroznih i brzih dijeta nema koristi. Sve što za kratko vreme izgubite, još brže ćete vratiti i dodati na to još koji kilogram, što će osim estetskog dela imati efekta i na zdravlje, tako da to nikako nije dobro. 

Kad se već danas ispovedam, da vam ispričam i ovo. Oduvek sam bila buckasta. Prilično sam visoka i krupna, ali sam uvek imala i koji kilogram viška. Kao tinejdžerka, rešila sam da skinem višak i uspela, ali sam za neka dva meseca izgubila oko 20 kg. Jesam super sam izgledala, ali sam preterala, pa sam usput zaradila gastritis i poremetila sebi mesečni ciklus. Da vam ne pričam što sam u narednih nekoliko meseci sve to vratila, pa dobila i još malo preko.

Onda sam se jedno vreme borila sa par kila gore – par kila dole, ali nikada više nisam skinula toliko. Bila sam srećna da su mi se neke stvari normalizovale, pa sam nastavila da živim kao i ranije.

Sada, kada sam malo zašla u godine, već neko vreme proučavam šta je za mene najbolje i tako dođoh do ketogene ishrane. Još uvek sam u fazi istraživanja i još uvek nemam nameru da potpuno pređem na nju, ali mislim da ću za početak prihvatiti neke od principa, da bih videla da li mi uopšte odgovara.

Ketogena ishrana se, ukratko, odnosi na to da je unos proteina ograničen, unos masti praktično neograničen, a unos ugljenih hidrata sveden na najmanju moguću meru. Pri takvom režimu ishrane, zbog manjka ugljenih hidrata, telo je primorano da energiju crpi iz masti. Posledica je stvaranje tzv. ketona koje telo crpi iz masti, a koje proizvodi razgradnjom masnih kiselina u jetri. Zato u stanju ketoze telo koristi masti koje unosimo hranom za proizvodnju energije, pa tako proteini ostaju pošteđeni. Zbog toga mišićno tkivo ostaje netaknuto, ali se masti u telu razgrađuju i tope.

A nije li to upravo ono što svi želimo, da budemo vitki, a ujedno zdravi i jaki?

I tako, proučavajući ketogenu ishranu, dođoh do keto masnih bombica… I za njih sam čula od moje Jace, kaže da ih ona napravi pa jede umesto doručka ili večere, pošto sada nema potrebe da jede više od jednom dnevno. Hm…

Istražujući recepte došla sam do informacije da to baš i ne treba raditi, mislim, te masne bombice su dobre i zdrave ali nije baš pametno da menjaju ceo obrok. Bolje je da ih uvek imate u frižideru, pa ponekad, kad vam padne energija a znate da ćete uskoro biti vreme za obrok, smažete poneku da zavarate trenutnu glad. Ili ako žurite pa nemate vremena da doručkujete kod kuće, pojedete koju kuglicu onako usput, pa doručkujete kasnije.

Moje sreće kad sam videla da mogu da napravim kuglice sa čokoladom, koje liče na fine crne praline, a pritom su bez šećera i mogu da se jedu bez griže savesti. Ah, divote!

Pošto sam ljubitelj crne čokolade, reših da u keto eksperiment krenem upravo sa njima, pa sam tako nabavila šta mi je od sastojaka falilo i krenula u akciju. I nisam se pokajala, bombice su ispale savršeno, samo što me dragi gleda tužnim okama kad mu kažem da nisu kao klasične praline, pa ne može da pojede sve odjednom. Ove se jedu po jedna, dve, a ne 17!

“Ne 17, nego 172”, uzviknu on kad je čuo. “Pa znaš da ja to jedem dok ih ima na stolu ispred mene”.

“Znam, zato ćeš i da ih dobijaš samo dozirano, pa se ljuti koliko hoćeš”, rekoh ja.

Ali da ne dužim više, evo recepta, pa prosudite sami koliko su stvarno dobre…

Potreban materijal: 100 gr kokosovog ulja (ekstra devičanskog), 60 gr putera, 150 gr putera od kikirikija, 1 šaka kikirikija (ili lešnika, badema, oraha…), 2 kašike kakaa, 1/2 kašičice cimeta, 50 gr čokolade za kuvanje.

Pošto sama pravim puter od kikirikija, prvo sam napravila njega. Recept možete pronaći ovde.

U manju šerpu, stavila sam prvo kokosovo ulje i puter, pa stavila na ringlu da se na blagoj temperaturi potpuno otope. Zatim sam dodala puter od kikirikija, pa uz stalno mešanje zagrevala još malo da bi se i on otopio.

Onda sam u smesu dodala kakao, cimet i 50 gr izlomljene čokolade za kuvanje, isključila ringlu, pa još malo mešala da se i čokolada otopi i sve sjedini u sasvim tečnu masu.

Pripremila sam silikonske kalupe za praline, stavila ih na poslužavnik (pošto su mekani, tako da ih je same nemoguće podići kad se napune a da sve ne isprosipate), a onda čokoladnu smesu sipala u mali bokal, zgodan za sipanje.

Ako nemate ovakve kalupe, koristite posude za led. Biće možda malo teže da izvadite gotove bombice, ali ćete uspeti kad se dobro zamrznu.

U kalupe za praline sam stavila po zrno kikirikija (može i nešto drugo ako više volite), pa zalila čokoladnom smesom. Kad sam sve kalupe napunila, stavila sam u frižider da se masa dobro stegne. Može i u zamrzivač, ako vam se žuri.

Kad su se bombice ohladile, izvrnula sam ih na onu istu tacnu pa poređala u činiju sa poklopcem, u kojoj mogu da im čuvam u frižideru.

I to je sve. Divne su, ukusne i zasitne, a sa veoma malo ugljenih hidrata i bez dodatog šećera. Imaju onaj divni puni ukus čokolade, a ovako u kombinaciji sa kikirikijem, podsećaju malo na domaći “Snikers”.

Prijatno! 🙂