Ovo staro italijansko jelo kuva se podjednako u svim zemljama oko Jadrana i svi ga zovu drukčije. Ono za šta smo mi ovde čuli je “pašta fažol”, kako se najviše govori u Dalmaciji, što meni malo para uši, jer ne volim kad se bilo šta zove nekim “iskrivljenim” nazivom.

U suštini, to me nervira u svim jezicima koje znam. Počev od toga da sam, učeći španski, u nekoliko navarata bila baš iznenađena kako se neke reči stvarno izgovaraju, kako se neke države zovu, ali mislim da sam najveće iznenađenje doživela kada sam saznala da je Cristóbal Colón, u stvari čovek koga većina sveta oduvek zove Kristofer Kolumbo. Da ne pričam da za Mehiko svi govore Meksiko, Arhentinu – Argentina (ili Ardžentina) i još mnogo toga…

A isto je svuda, svi imaju neke svoje nazive. Znam da sam pre jedno dve godine “bacila oko” na takmičenje za pesmu Evrovizije i zapitala se koju to zemlju najavljuju kao Džordžiju? Znam da je Džordžija jedna od saveznih država Amerike, a ovo je evropsko takmičenje, pa mi nije bilo jasno. Posle sam shvatila da je u pitanju Gruzija. Gospode Bože!

Po meni, to je jedno krajnje nepoštovanje. Mislim da smo svi u stanju da naučimo kako se nešto pravilno izgovara, ali na tome niko ne insistira, čak nas uče da govorimo iskrivljeno, a kad pogledam šta danas rade mediji, kakve ljude angažuju za rad, pritom ih “obrazujući” da govore nenormalnim akcentima koji nemaju veze sa životom, pozli mi.

Setim se početaka naše televizije, ljudi koji su tada bili na tim mestima, koji su imali savršenu dikciju, veliko poznavanje i svog i stranih jezika (jer bez toga nisu ni mogli da rade takav posao), velikih imena kao što su Dušanka Kalanj, Ljiljana Marković, Dunja Lango, Mića Orlović i da ne nabrajam dalje, oni stariji ih se sećaju i znaju o čemu govorim. I opet sam otišla sa teme, ali ne mari. Krene to tako kod mene k’o bujica, pa ne mogu da se zaustavim (a i ne trudim se mnogo, hihihi).

Zbog svega toga, naziv ovog jela stavila sam i u originalu i dopisala prevod. Nekako mi je to najiskrenije.

Inače, i ovo je jedno od jela iz poznate “cucina povera” (kuhinje siromaha). Jedno, da tako kažem, “seljačko” jelo koje se lako sprema, pruža vam mogućnost da iskoristite ostatke po frižideru, ima sasvim pristojnu kalorijsku vrednost pa sigurno nećete ostati gladni, a poješćete nešto kašikom i pritom ćete uživati jer je ukus predivan. 🙂

Nisam ga odavno spremala, a pošto spada u one recepte koje ja zovem “kuvanje bez muke”, kuvam ga kad iz nekog razloga nisam u stanju da se mnogo muvam po kuhinji, kao danas. I naravno, kao i sve drugo, kuvam to na neki svoj način.

Inače, ovo je još jedna u nizu sjajnih italijanskih čorbi, kao što su “minestrone” i “ribollita” o kojima sam već pisala. Jedno “prosto” jelo, koje će vam vratiti osmeh na lice. 🙂

Da krenemo sa kuvanjem…

Potreban materijal (za 4 osobe): 400 gr pasulja, 2 glavice luka, 2 šargarepe, 3 kašike paradajz-pirea, oko 200 gr testenine (može bilo koja kratka), oko 100 gr slanine, malo ulja, so, biber, bosiljak, peršun, po želji, kocka za supu od povrća.

Ako imate već kuvan pasulj (kao što sam ja imala u zamrzivaču), to skraćuje vreme kuvanja. Ako nemate, skuvajte ga kao i inače, pa ocedite. A ako nemate vremena ili vas mrzi da se bakćete, kupite jednu konzervu pasulja (niko ne mora da zna). 😉

I kao i mnoga druga jela i ovo započinje sa seckanjem luka. Kažu da pre seckanja luka treba uzeti malo vode u usta, i ne gutati, nego držati u ustima tokom seckanja, jer će ta voda upiti onu ljutinu i nećete morati da plačete. Probajte ako se setite, ja uvek zaboravim, mada nemam neki veliki problem sa seckanjem luka.

Znači, očišćen i sitno iseckan luk sam stavila u šerpu u koju sam sipala malo ulja (tek da pokrije dno) i stavila je na ringlu da se greje. Propržila sam luk, pa mu dodala seckanu slaninu i nastavila da pržim još 2-3 minuta, a onda dodala očišćenu i iseckanu šargarepu, pa pasulj (skuvan i oceđen) i dovoljno vode da sve to bude lepo pokriveno, pa kuvala jedno 30-tak minuta, dok se povrće i slaninica nisu skuvali.

U međuvremenu sam dodala paradajz-pire i začine, kocku za supu od povrća, dolila još malo vode, pa pred kraj, kad je povrće već bilo kuvano, dodala testeninu (ovog puta su to bile integralne spiralice koje sam malo izlomila, mada može bilo kakva kratka testenina).

Kad se i testenina skuvala, bilo je gotovo. Poslužila sam toplo i bilo je veoma ukusno i okrepljujuće. Naravno, ovo jelo može da bude i posno ako izostavite slaninu i upotrebite testeninu bez jaja.

Prijatno! 🙂

 

#pastaefagioli #pastaipasulj #italijanskačorbaodpasulja #cucinapovera #mrsnoposno #posno #paštafažol #crvenkapinakujna