Testenine, lazanje, rizota

Pasta sa mocarelom i svežim paradajzom

Više puta do sada pisala sam o tome kako su paste moj “kec iz rukava” jer uvek u kući imam dovoljno sastojaka da napravim neku na brzinu, kad mi se ne boravi mnogo u kuhinji, a približi se vreme ručku. U poslednje vreme, često se osećam tako, jer me na visokim temperaturama kuhinja uopšte ne mami. I tako je nastala ova nova pasta sa mocarelom i svežim paradajzom, koja osvežava, nije teška za stomak, a sasvim lepo zasićuje.

A paradajz je, otprilike, sada najbolji, pa je šteta za sosove koristiti onaj kupovni kuvani paradajz. Potrebno je nekoliko minuta da ga oljuštite i sameljete u nekoj od kuhinjskih seckalica, što zaista nije mnogo, a ukus je neuporedivo bolji. Zaista, razlika je neverovatna. Sada je dobar i za kuvanje, ako to radite sami. Ja ne radim, ali volim da kupim malo više, pa ga oljuštim i zamrznem. I onda, kad mi zatreba za nešto (sos, čorbicu, varivo), ubacim smrznut direktno u jelo ili ga prvo sameljem u secku, pa ubacim, i savršen je, kao da je upravo ubran.

Turiste iz Srbije na moru već godinama zovu paradajz turistima jer znaju da odu na more sa mnogo spremljene hrane, pa dok su tamo kupuju samo paradajz, da bi što jeftinije prošli. Čula sam da sada postoje i “paprika” turisti. Oni krenu recimo u Grčku na more, na putu svrate do Leskovca i kupe papriku, pa sa džakovima odu na letovanje. Dok su tamo, popodne, dok je na plaži pretoplo, sede u svojim apartmanima, ispeku papriku i naprave ajvar, tako da kad krenu sa letovanja, kući nose gotove tegle zimnice. Spremili je tamo, pa ušetedeli na struji, a iskoristili vreme koje bi inače proveli u odmaranju i dremanju. Hmmm…

Ne želim da sudim, ali tako nešto nikada ne bih mogla da uradim. Nikad ništa od hrane ne nosim, putujem do mora sa 2-3 proteinske pločice i većom flašom vode. Ali eto, ima preduzimljivog naroda koji misli da je to u redu. Ja mislim da je daleko bolje podržati nekoga od malih proizvođača, pa ako već nemate uslova da sami pravite zimnicu, kupiti domaću od ljudi koji od toga žive. Ima ih mnogo i prodaju je povoljno preko društvenih mreža. Mislim da je bolje podržati njih, a na more otići “k’o gospodin čovek”, da se odmorite i opustite jer godinu dana čekate na taj odmor.

Ali da više ne pametujem, da pređemo na kuvanje. Recept je brz, jednostavan i ne previše skup, a izuzetno ukusan.

Potreban materijal (za 2 osobe): 200 gr paste po izboru (integralni fusilli su bili moj izbor), 1 kocka za supu od povrća, 3 paradajza srednje veličine, 1 kašika maslinovog ulja, 3 kašike putera, 3-4 čena belog luka, 1 kugla sira mocarela, so, sveže mleveni biber, 1 šaka svežeg bosiljka, nekoliko maslina (po izboru).

Prvo sam sve pripremila. Oljuštila, pa u seckalici samlela paradajz, beli luk propasirala kroz presu, isekla mocarelu na kockice.

Skuvala sam vodu u električnom bokalu, pa sipala u odgovarajuću šerpu i stavila na ringlu. Ubacila sam i kocku za supu, pa kad je proključala i kocka se otopila, sipala pastu da se kuva.

Za to vreme, sipala sam maslinovo ulje u diblji tiganj, dodala puter i ostavila ga da se otopi do kraja, a onda ubacila beli luk i uz stalno mešanje, jer brzo može da pregori, propržila oko 30-tak sekundi, tek da intenzivno zamiriše. Zatim sam dodala mleveni paradajz i seckani bosiljak, pa smanjila temperaturu na srednju i ostavila sos da se krčka dok se pasta nije skuvala da se oseti pod zubom ili da bude “al dente”, kako to kažu Italijani.

Kuvanu pastu sam ocedila (ne morate baciti ovu supu, možete i nju sačuvati pa zakuvati), a onda ubacila u paradajz sos, pa dodala i seckanu mocarelu, a onda sve dobro izmešala i odmah iznela na sto. Ukrasila sam je maslinama i listićima svežeg bosiljka, i poslužila uz čašicu vina.

Mi mnogo volimo ovu pastu, pa samo zaista uživali u ovoj. A ako joj date šansu, ne sumnjam da ćete i vi uživati.

Prijatno! 🙂

Please follow and like us:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *