Testenine, lazanje, rizota

Pasta sa patlidžanom

Pasta sa patlidžanom je jedno od mojih omiljenih jela uopšte, a među pastama posebno. Poslednjih godina je zavladala moda izbegavanja svih vrsta ugljenih hidrata, što smatram da je šteta. Recimo, Italijani paste jedu svaki dan, pa su jedna od najzdravijih nacija. Juče sam pročitala da postoji gradić Ačaroli koji se nalazi na jugu Italije, u kome živi oko 2.000 ljudi, od toga 300 stogodišnjaka. Jedu mediteransku hranu i mnogo ruzmarina. Prema tome, uopšte me ne grize savest kad vas “gušim” receptima za mediteransku hranu.

A inače, u mojoj kući, ovu pastu interno zovemo “Kišni dan u Herceg Novom”, jer je nastala jednog takvog dana. Možda sam već pominjala, imamo ujaka koji ima stančić u Herceg Novom u kome smo više puta letovali. U stvari, zbog toga što smo tamo kao u “svojoj kući”, kad odlazimo, to nije samo na odmor, mi u stvari tamo živimo kao u Beogradu. Ja svakog dana idem na pijacu, kuvam, perem, peglam…

Ali to mi ni najmanje ne smeta. Naprotiv, uživam u tome. A pošto je stan u prizemlju, imamo i bašticu u kojoj rastu dva kivija, jedna ruža i jedan veeeliki ruzmarin. Ja tu napolju i kuvam, tu sedimo kad smo kod kuće, pogled nam zaklanja kuća koja je ispred, ali opet, vidimo dva parčenceta mora na dva kraja dvorišta, tako da svakog jutra mogu da pijem kafu i gledam kako brodovi uplovljavaju u Boku. Neprocenjivo!

Naravno, i tamo se desi poneki kišni dan, kad mi se ne mrda nigde, nego se muvam tu po dvorištu, kuvam, sedim i čitam. E jednog takvog dana nastala je ova pasta. Nije mi se išlo na pijacu, pa sam pogledala šta imam u kuhinji. Jedan mali patlidžan, beli luk, pastu, malo sira, a u dvorištu svež ruzmarin i jedan limun…

Naime, limun nije naš, već od komšija koji imaju isti takav stan pored, sa kojima nas deli niska ograda, ali je visio sa grane iznad našeg dvorišta, tako da me nije grizla savest da ga maznem. Eto, priznajem, maznula sam jedan limun, sad mogu u zatvor kao moja prababa, o kojoj sam pisala kada sam napisala recept za prebranac od sočiva.

Ali vredelo je. U životu nisam probala ukusniji limun. Dvorište je zapušteno, niko ne dolazi već godinama, tako da je bio apsolutno čist, bez ikakve hemije. Mirisao je predivno, zato nisam mogla da odolim, od soka sam napravila limunadu, a koricu sam stavila u pastu. I tako je nastalo novo jelo, veoma zdravo i ukusno. Mi ga baš volimo, a nadam se da ćete ga zavoleti i vi, jer je patlidžan izuzetno zdrav.

Dobar je za probavu, za srce (jer sadrži dosta kalijuma), snižava pritisak, jak je antioksidans, antialergen, a kažu da je i antikancerogen. Zovu ga borcem protiv tumora. Sve u svemu, jedna fantastična povrćka sa malo kalorija i mnogo koristi.  Ja ga zaista spremam na mnogo načina, tako da ću vam u sezoni otkriti još recepata. Još je rano, pa ga ima samo iz uvoza, ali juče definitivno nisam mogla da mu odolim kad sam ga videla na polici u marketu.

A sad, da se bacimo na kuvanje…

Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr testenine (po izboru), 2-3 čena belog luka, 1 manji patlidžan, korica jednog limuna, ruzmarin, so, biber, ulje, 1 mali grčki jogurt (ili kisela pavlaka), nekoliko kašika rendanog parmezana.

Prvo sam sve pripremla. Beli luk sam očistila i sitno iseckala. Limun sam prvo očistila zeolitom (ako ga nemate, može i soda bikarbona), zatim sam oljuštila koricu ljuštilicom za povrće (lepo skine samo onaj fini žuti deo), a onda je sitno iseckala. Patlidžan sam oprala, odsekla i bacila krajeve, a ostalo sve iseckala na sitne kockice. Ja ga ne ljuštim, a vi, ako mislite da treba, oljuštite ga.

Pastu sam stavila da se kuva u ključaloj posoljenoj vodi, po uputstvu sa kesice.

U zagrejan dublji tiganj sam ulila maslinovo ulje, tek da pokrije dno, pa stavila patlidžan da se prži. Patlidžan je kao sunđer, odmah popije sve, ali ja mu ne dodajem ulje, radije ulijem malo vode od paste koja se kuva uporedo sa njim, smanjim vatru, pa ga dinstam dok skroz ne omekša.

Pred kraj sam dodala beli luk, limunovu koricu, ruzmarin, so i biber, pa sve to dinstala još malo. Onda sam sklonila sa vatre, pa dodala grčki jogurt.

Ocedila sam pastu (sačuvala malo vode od kuvanja), pa je dodala u sos od patlidžana. Sve sam dobro izmešala, pa dodala još malo vodice od kuvanja da ne bude suvo, a onda odmah iznesela na sto jer, kako Italijani kažu, “pasta ne čeka nikoga”.

Sipala sam pastu u tanjire, posula parmezanom i poslužila. Divna je i veoma osvežavajuća. Malo kisela, malo gorka, ali jedno od jela koja zaista krepe dušu, a limunova korica joj daje sasvim poseban šmek.

Prijatno 🙂

 

#pasta #testenina #plavipatlidžan #crvenkapinakujna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *