Današnje jelo, rösti (rešti) predložio mi je moj drug Vučko, koji kao i većina nas voli krompir u svim varijantama. Malo sam istraživala i ponovo došla do zaključka da postoje jela koja su veoma slična, a srećemo ih u više različitih nacionalnih kuhinja pod različitim imenima. Što više proučavam nacionalne kuhinje, sve je više dokaza da je tako, ali ne daj Bože da ikome od njih kažem da je to jelo slično nekom drugom iz neke susedne zemlje… biću anatemisana!
Sećam se, u školi španskog jezika jedna od lekcija se odnosila na hranu, kako na upoznavanje sa poznatim španskim brendovima, tako i na tehnike kuvanja. Jednom sam, u momentu kada je profesorka pomenula španski kolač koji se zove turrón rekla da postoji italijanska varijanta toga koja se zove torrone, na šta me je ona, koja me je inače volela, pomalo popreko pogledala.
Svi su, što se takvih stvari tiče, zadrti. Sve je njihovo bolje, drukčije, jedino pravo. Italijani su, čini mi se, najisključiviji. Ako nešto ne pravite onako kako su to oduvek pravile njihove bake i mame, to u startu ne valja i teško će se odlučiti čak i da probaju.
Doduše, ima takvih i kod nas i njihovim ženama mogu samo da uputim svoje iskreno saučešće. Ja, Bogu hvala, nemam takvih problema, jer imam čoveka koji voli da ekspetimentiše kao i ja i nikada ne odbija da proba nešto novo. Da nije tako, verovatno bih bila depresivna i teška jedno dve tone, pošto ne znam ko bi sve ovo što spremam pojeo, hihihi.
A pitala me skoro moja prijateljica Senada ko pojede sve one slatkiše koje pravim, pretpostavljajući da se ne „mučim“ sama. Naravno da ne, za slatkiše uvek ima više kandidata jer, em ih moj dragi obožava, em imam divne komšije sa kojima jednostavno moram da podelim sve što napravim jer ako im ne odnesem, nemam osećaj da sam uopšte bilo šta spremala. Tako je radila prvo moja baka, posle mama, i tako sada radim ja.
Jednostavno, volim da delim. Kako kažu italijanske none, one kuvanjem izražavaju svoju ljubav, jer to je jedan od glavnih začina u njihovim jelima. Ja tako delim ljubav jer se, kako kažu, „ljubav i znanje deljenjem uvećavaju“.
I tačno se oseća kad je jelo skuvano s ljubavlju, kad je „odrađeno“ tek da se obaveza skine s vrata ili kad je kuvano pod stresom. Sva ta osećanja prožmu hranu i tačno može da se oseti sa koliko volje i ljubavi je nešto pripremljeno.
Spadam u ljude koji kao „sunđeri“ lako pokupe tuđu energiju, svejedno da li je dobra ili loša. Ako sam u društvu pozitivnih ljudi, posle razgovora sa njima sam u stanju da „poletim“ koliko sam puna entuzijazma. Nasuprot njima, loši ljudi, puni negativne energije, spečeni, namršteni, zlobni, ljubomorni i zavidni me tako iscrpljuju da se posle njih osećam „bolesno“ i moram da se „resetujem“. Ne daj Bože da posle boravka u njihovom društvu moram nešto da spremim, mislim da bi bilo otrovno.
Nego, da se vratim na recept. U pitanju je rösti ili rešti, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kako se naziv izgovara jer ne znam jezik, ali je jelo popularno širom sveta. Recept sam prvi put videla u emisiji čuvenog Rudolfa van Vina, koji se u Švajcarskoj školovao, pa je to bilo jedno od prvih jela koja je naučio da sprema dok je bio na praksi u nekom od tamošnjih hotela.
Zatim sam ga, sasvim slučajno, videla i kod australijske kuvarice Done Hej, ali ona je pravila manje masnu varijantu koja se peče u rerni, i spremala je na isti način i šargarepu i paškanat. Tada sam se odlučila da probam njenu varijantu pošto sam htela da izbegnem masnoću neophodnu za prženje ali, nije mi se dopalo jer je bilo previše suvo.
A inače, ovo je jelo koje je nastalo u kantonu Bern u Švajcarskoj, gde je to oduvek bio tipičan doručak. Kasnije se prenelo i na ostale delove Švajcarske a kažu da za ovo jelo koriste i posebnu vrstu krompira koja se tako i zove, rešti. Recept je pogodan za eksperimentisanje, može se u njega dodati još što-šta, pa sam to i uradila i napravila neku svoju verziju.
Evo recepta:
Potreban materijal (za 2-4 osobe): 1/2 kg krompira, 1 glavica crnog luka, 1 šargarepa, 4 tanka režnja slanine, 30 gr rendanog parmezana, 1 jaje, 2-3 kašike ulja, so, biber, malo muskatnog oraščića i malo vlašca.
Krompir sam oprala, pa prokuvala u ljusci oko 10-15 minuta, tek da malo omekša, a onda ohladila, oljuštila i izrendala na krupnoj strani rendeta.
Šargarepu sam očistila, isto tako krupno izrendala pa dodala krompiru.
Slaninu sam isekla na kockice pa stavila da se proprži, a onda joj dodala oljušten i sitno iseckan crni luk. Propržila sam ih malo zajedno, pa ocedila od ulja i dodala u činiju sa krompirom.
Dodala sam parmezan, umućeno jaje i začine (so, biber i rendani muskatni oraščić) pa dobro izmešala, a onda sipala smesu nazad u namašćen tiganj i pržila na srednjoj temperaturi oko desetak minuta, a onda uz pomoć tanjira okrenula da se isprži i druga strana.
Gotov rešti sam prebacila na tanjir i dekorisala sa malo vlašca i nekoliko tračica crvene paprike.
Može da se služi kao predjelo ili prilog za četvoro ljudi, mada mislim da je ovo jelo ipak suviše „teško“ da bude prilog mesu. Nama je to, uz salaticu od paradajza, bio jedan fini ručak.
Prijatno 🙂
#rösti #rešti #predjelo #crvenkapinakujna