Juče sam izjavila da se najmaštovitije hranimo kad utanjimo s parama u kući. Onda tri puta dnevno kuvam, hihihi. Pa stvarno, 1990-ih smo bili u žestokim problemima i svaki put kad se setim, kažem onako kako bi moja baka govorila: „Pu-pu daleko bilo!“ Mada, ovo što se u poslednje vreme dešava, sve mi više liči na ’90-te, mada ne baš tako drastično. Ali ipak, te nesrećne godine iškolovale su nas da sa veoma malo materijala napravimo nešto ne dobro, nego odlično, kao što su ove pitice sa jogurtom.
Pre nekoliko godina, već sam napisala jedan sličan recept za pitu gužvaru. E, ove pitice su slične, ali još jednostavnije. Prave se izuzetno brzo, jeftine su, a pritom, količina je sasvim dovoljna za četvoročlanu porodicu kao doručak ili večera. Uz to, izuzetno su ukusne, a može se u njih dodati svašta, tako da varijacija na temu ima onoliko, koliko imate mašte.
Može da se doda neka šunkica, može malo barenog spanaća, malo rendane tikvice, malo nekog sira, malo maslina… Ma, šta god volite! I mogu da se posluže kao doručak, večera, predjelo ili užina, pa i da se ponesu na posao ili u školu. „Nebo je granica„, što bi rekli Englezi.
Ali da ne dužim više, jer na tu temu zaista nemam više šta da kažem, a ’90-ih ne želim da se sećam, jer bile su mnogo tužne. Jedino dobro čega se iz tog vremena sećam je mnooogo džez klubova u gradu, i mnogo svirki na koje sam išla bar tri puta nedeljno. Sve ostalo – ne ponovilo se! Nikad više!
Evo recepta:
Potreban materijal: oko 300 gr kora za pitu, 1/2 l tečnog jogurta, 3 jaja, so, malo origana i oko 30 gr rendanog parmezana (nije obavezno).
Uključila sam rernu da se zagreje na 180C, pa krenula da spremam. Pošto mi je kalup za mafine silikonski, nisam morala da ga podmazujem. Ako imate onaj metalni, pomažite ga ili ubacite korpice. Ja sam svoj silikonski ubacila u pleh od šporeta, da bi imao čvrstinu, pošto je savitljiv. Inače, ako imate metalni, mnogo će se lepše ispeći, pa radije upotrebite njega.
U veću činiju, razbila sam jaja, dodala jogurt, pa sve dobro umutila. U smesu sam dodala i malo soli i origana, pa još jednom izmešala. Origano, naravno, nije obavezan, ali mi ga volimo.
Kore sam raspakovala i raširila, pa polako uzimala jednu po jednu, cepala je rukama pa gužvala i ubacivala u činiju da se natopi filom, a onda slagala u kalupe za mafine. Kad sam napunila sve kalupe, posula sam svaku piticu sa malo parmezana pa ih ubacila u zagrejanu rernu da se ispeku. Dovoljno je oko 25-30 minuta.
Pre vađenja iz rerne, bocnula sam čačkalicom da vidim da li je pečeno, pa pošto je izašla čista, izvadila pleh iz rerne i ostavila ih 10-tak minuta da se malo prohlade. Prohlađene sam izvadila iz kalupa, poređala na tanjir za služenje i iznela na sto.
Uz malo salate od paradajza, bio je to jedan divan doručak. Zasitne su, spolja pomalo hrskave, unutra mekane k’o duša, a lagane, tako da ne opterećuju stomak. Evo kako izgleda presek:
Zaista su predivne, i sasvim sam sigurna da je ovo jedan od onih recepata koji ostaju na repertoaru, jer je odličan za eksperimentisanje.
Zato probajte, uživajte i prijatno vam bilo!
Voli vas vaša Crvenkapica
