Moja današnja salata od leblebija, avokada i patlidžana inspirisana je konceptom Buda-činija. Svakodnevno ih viđam dok pretražujem internet sajtove i društvene mreže i već neko vreme želim da to malo podrobnije proučim, pa nikako. Ali s obzirom da me je današnje jelo asociralo na jednu od njih, rešila sam da to bude baš danas, pa evo, delim sa vama ono što sam pronašla.

Odakle potiče naziv Buda-činija (Buddha Bowl)

Naziv Buda-činija je potekao od budističkih monaha, koji se hrane onim što dobiju od svojih sugrađana. Jedu jednom dnevno, i to uglavnom između izlaska Sunca i podneva, dok ostatak dana poste, potpuno se uzdržavajući od hrane. Oni se odriču svih zemaljskih dobara, i bukvalno zavise od milostinje ljudi koje sreću na svom putu.

U stvari, oni na taj način slede Budin primer, jer je i on isto tako hodao sa svojom činijom, koja bi se punila onim što seljaci mogu da mu ponude, tj. onim čega su imali viška, pa mogli da se odreknu. Zbog toga se u njegovoj činiji moglo pronaći svašta. Namirnice poput pirinča, voća, povrća, zrnevlja i orašastih plodova, jer i Buda i njegovi monasi su vegetarijanci ili vegani, u zavisnosti od toga u kom delu sveta žive.

Suštinski gledano, po načinu ishrane, ne razlikuju se mnogo od naših, pravoslavnih monaha, jer i naši ne jedu meso. Ali, naši ne traže milostinju, već manastiri sami uzgajaju hranu za svoje potrebe, neki i za prodaju, a zarađeni novac se koristi za održavanje i obnovu manastira, i sve što im je potrebno za život.

Ali da se vratimo na Buda-činije. Upravo zbog toga, što se Budina činija (i činije monaha) punila raznim vrstama hrane, ovaj koncept podrazumeva činiju u kojoj ima po malo od svega. Zbog toga ih neki nazivaju i činijama punim zdravlja.

A kako je danas?

Savremene Buda-činije, koje se najčešće mogu naći u ishrani vegana, sadrže obično tri vrste namirnica. Pirinač/kunou/nudle kao osnovu od ugljenih hidrata, zatim povrće koje je sveže/bareno/pečeno/kuvano na pari, i treći deo čine mahunarke, recimo pasulj/tofu/tempeh i slično. Po vrhu se posipaju sosovi, recimo soja-sos sa dodatkom kikirikija ili tahini-paste, i dodaje se razno semenje (susam, lan, kim, itd).

U suštini, ovo je jedan od zanimljivih i hranljivih obroka, koji nikada ne može da dosadi, jer je svaki drukčiji. Promenite nešto od sastojaka i imaće potpuno drukčiji ukus. Toliko o tome, ako ste mislili da je veganska hrana dosadna, i da se svodi samo na kuvano povrće.

Ali da se vratimo na današnji recept…

Moj današnji recept je jedna divna salata, koju sam napravila od onoga što mi se zateklo u kući. Krenula sam sa osnovom od luka, avokada i leblebija, pa dodavala ostalo po ukusu. I na kraju je ispalo nešto fenomenalno, što sam danas poslužila uz malo jednostavno pečene piletine, sa začinima.

Sasvim je dovoljna i kao zaseban obrok, recimo za večeru, naročito ako postite. U tom slučaju, ono malo feta sira zamenite veganskim, ili jednostavno izostavite, i biće sasvim u redu i tako. Pa, da pređemo na recept…

Potreban materijal (za 4 osobe): 1 glavica crnog (ili crvenog) luka srednje veličine, 1 avokado, 1 manji patlidžan, oko 300 gr kuvanih leblebija (1 teglica), 50-70 gr feta sira, sok od 1 limuna, oko 5 kašika maslinovog ulja, so, biber, peršunov list, ruzmarin.

Prvo sam pripremila patlidžan. Stavila sam papir u pleh i uključila rernu da se zagreje na 200C. Zatim sam oprala patlidžan, odstranila krajeve, pa isekla po dužini na pola, pa svaku polovinu na još pola, a onda isekla sve na kockice oko 1.5 cm. Iseckan patlidžan stavila sam u pleh na papir, poprskala ga sa 2 kašike ulja, posula sa malo ruzmarina, pa stavila da se ispeče, za šta je bilo dovoljno oko pola sata. Pečeni patlidžan sam izvadila iz rerne i ostavila da se hladi dok spremim ostalo.

Uzela sam veću činiju, pa prvo očistila i sitno isekla crni luk. Ubacila sam ga u činiju, pa prelila sokom od pola limuna, da se lepo natopi i da mu malo ubije oštrinu.

Zatim sam očistila avokado, pa i njega isekla na približno iste kockice kao patlidžan, a onda ubacila u činiju sa lukom, zalila sokom od druge polovine limuna, pa dobro izmešala.

Leblebije sam izručila iz teglice u cediljku, isprala pod mlazom hladne vode, dobro ocedila, pa i njih ubacila u činiju.

Feta sir sam takođe isekla na približno slične kockice, pa i njega ubacila u činiju. Na kraju sam dodala i prohlađeni patlidžan, pa sve zalila sa još 3 kašike maslinovog ulja, dodala malo soli, bibera i peršuna, pa dobro izmešala. Probala sam, pa doterala ukus, a onda prebacila u staklenu činiju za služenje.

Poslužila sam je kao prilog uz piletinu pečenu jednostavno, sa malo začina (so, biber, garam-masala, ruzmarin i seme korijandera) i bila je više nego dobra. Svi su se ukusi odlično složili.

Zaista je odličnog ukusa i sjajna kao osnova za eksperimentisanje, jer skoro sve možete da zamenite i nečim drugim, u stilu klasične Buda-činije.

Probajte, uživajte i neka vam je na zdravlje.

Voli vas vaša Crvenkapica