Hleb, peciva, pite

Pogačice sa čija semenom i parmezanom

Zove me juče moja najdraža seka i priča mi kako je dobila od nekoga jedno pakovanje heljde u zrnu, ali ne zna šta sa njom da radi. I tu joj ja na brzinu ispričam nekoliko varijanti i kako sam je ja na kraju mlela u brašno pa trpala u testa jer mi nešto baš i ne prija. Pričamo tako i pita me šta radim. Ja se nasmejem i kažem joj da radim nešto slično. Kupila sam pre neki dan čija seme i osim što sam ga trpala u jutarnje kašice koje ponekad jedem za doručak, ništa drugo nisam uradila s njim. Nije da mi se nešto mnogo dopalo, ali pošto je tako zdravo i tako skupo, da ga bar potrošim, jer ko zna kad ću ga opet kupiti. Ona se nasmeje i kaže: “Ti k’o Piroćanac, penio ne penio…” 😀

A jel’ znate taj vic? Ne sećam se najbolje, ali mislim da je Piroćanac došao na pijacu, a neko ga zeznuo pa mu umesto sira uvalio sapun. Došao on kući, proba “sir”, kad ono, nešto ima čudan ukus. Nastavi on da jede, a sapun počne da peni. Gleda on onaj sapun i kaže: “Ma penio, ne penio, pare sam si davao”, i nastavi da jede. 😀

E tako ću i ja, kad sam već tolike pare dala za čija seme, ima da ga potrošim, hihihi. I tako sam se dala u potragu za receptima sa čijom, ali skoro sve što sam našla na srpskom jeziku su bile razne varijante čija pudinga sa voćem ili kakaom. E neću! To sam već probala i nisam baš nešto oduševljena. Pre neki dan sam na jednom sajtu videla da može da se stavi i u fritatu al’ samo po jedna kašika. Pa dobro, i to je jedna od ideja, al’ ja bih radije neko pecivo. E nema! Ali, pošto se engleskim, Bogu hvala, sasvim lepo služim, krenem da tražim na njemu i nađem nešto što eventualno može da prođe…

Naravno, malo sam izmenila recept, kao i uvek, ali je ispalo nešto super, što ću sigurno opet probati da napravim, ali veću količinu, jer je ova nestala još topla, čim sam je stavila na sto. Dobro da sam uspela da uslikam. Čak i izgledaju lepo, mada bi isto izgledale i da sam umesto čija semena stavila mak. A namerno sam sekla najobičnijom rakijskom čašicom, da što manje komplikujem, i usput se setila kako sam to kao dete radila sa mamom, pomagala joj kad mesi vanilice. Moja mama i danas mesi najbolje vanilice na svetu, malešne k’o naprstak i tope se u ustima.

Ali da pređemo na pogačice…

Potreban materijal: 1 jaje, 2 kašike čija semena, 1 šolja (oko 110 gr) brašna, 30-tak gr rendanog parmezana, 1/2 kašičice soli, 1 ravna kašičica suvog ruzmarina, malo bibera i na vrh noža kajena (nije obavezno, ali zaista daje jednu prijatnu ljutkastu  notu).

U činiju za mešenje razbila sam jaje pa ga umutila. U to sam dodala čija seme, brašno, parmezan i začine, pa sve dobro izmešala.

Bilo je suvo, ali nisam htela da dodajem vodu u testo da ne bih preterala, nego sam kvasila ruku i mesila.

Zamesila sam glatko testo, uvila ga u foliju i ostavila da malo odstoji u frižideru, da bi se lakše razvlačilo. Treba da stoji najmanje pola sata, a najviše može do 3 dana. Znači, možete i da ga zamesite danas za sutra, pa sutra samo ispečete.

Pre nego što sam rešila da pečem, izvadila sam testo iz frižidera da se zagreje do sobne temperature (15-tak minuta).

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, obložila pleh za pečenje papirom, pa krenula da razvlačim testo.

Testo sam razvukla na debljinu od oko pola centimetra, a onda rakijskom čašicom sekla pogačice i slagala u pleh obložen papirom.

Kad se rerna zagrejala, ubacila sam pogačice, smanjila temperaturu na oko 160 C i pekla 15-tak minuta, dok odozdo nisu blago porumenele.

Ostavila sam ih u plehu da se prohlade, a onda spakovala u metalnu kutiju, računajući da ću ih tako duže sačuvati, ali nestale su brzinom svetlosti, tako da vam preporučujem da ako se odlučite da probate, napravite duplu količinu, jer su mnogo dobre. 🙂

Prijatno! 🙂

 

#čijaseme #pogačicesačijasemenom #pogačicesaparmezanom #pogačice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *