Volim Mediteran. Znam da se ponavljam ali, zaista je tako. A volim i sve te zemlje koje se nalaze oko njega, njihove različite kulture, istoriju, a naročito hranu. I tako sam juče, dok sam smišljala šta ću da spremim za ručak, odgledala jednog od omiljenih TV kuvara Ejnslija Heriota, koji je boraveći u Jordanu spremao ove vege-ćuftice, pa reših da mu se pridružim. Tako je nastao recept ovaj divni, rustični falafel od crvenog sočiva.
Pre nekoliko godina sam već napisala recept za falafel, ali ga nisam skoro spremala. A s obzirom da ovo crveno sočivo volimo svi, pa ga skoro uvek imam u kući, nisam dalje ni razmišljala šta ću i kako ću. Bilo je to – to!
Ejnslijev recept mi je poslužio samo kao ideja, a sve ostalo, odradila sam po svom osećaju, i ispalo je više nego dobro. Inače, i Ejnsli je čika koji uliva poverenje, i koji je predivan, zaista. Sve će da proba; od kuvanja i isprobavanja bilo kakvih sastojaka, do igranja flamenka u Španiji. A sve radi u dobrom raspoloženju – stalno igra, peva i smeje se. S obzirom da ljuudi vole vesele ljude, to sasvim sigurno jeste jedan od razloga njegove popularnosti.
I pošto sam i o falafelu, i o crvenom sočivu već ranije pisala, neću opet da vas gnjavim činjenicama. A vi, ako želite da se podsetite, kliknite na linkove i pročitajte i prethodne recepte.
Inače, falafel se u bliskoistočnim, i zemljama na severu Afrike, uglavnom prodaje kao brza, ulična hrana. U pita-hleb (lepinju nalik somunu), ubaci se 4-5 komada (u zavisnosti od veličine), prelije prelivom, i tako prodaje, kako u zemljama iz kojih potiče, tako i u celom svetu. Bilo kako bilo, mislim da se nećete pokajati, budete li rešili da ovom receptu date šansu. Kod mene se dopao celom spratu.
Moja draga komšinica Vesna je, kad je probala, prvo opsovala, a onda rekla: „Ti nisi normalna! U pozitivnom smislu! E stvarno si ‘Nikola Tesla’! Ovo je mnogo dobro“, i pojela u slast ono što sam joj servirala. Naravno da je preterala sa Teslom, ali da prevedem, ovo je recept kakav njoj nikada ne bi pao na pamet, pa misli da sam Bogznakako inventivna. A nisam, majke mi, ne izmišljam „toplu vodu“, samo volim da istražujem svetske kuhinje.
No dobro, neću da se pravdam, evo recepta, pa probajte i sami. Kao što vidite, uopšte se nisam nadala da će biti tako dobro, pa su i posuđe i okruženje svakodnevni, ništa nije reprezentativno. Ali ne mari, deluje iskrenije.
Potreban materijal (za 4 osobe): 1 šolja (oko 200 gr) crvenog sočiva, ½ kašičice kima u zrnu, 1 manja glavica crnog luka, 3 veća čena belog luka, 4-5 kašika brašna, so, biber, malo kumina, malo peršuna, 50 gr susama, 3-4 kašike ulja za prženje; za sos: 1 mala kisela pavlaka (ili grčki jogurt), 1 kašika tahinija, 1 kašičica maslinovog ulja, nekoliko maslina (nije obavezno).
U mnogim receptima piše da crveno sočivo treba samo natopiti, pa posle nekoliko sati ocediti i samleti. Ja ga radije skuvam, jer nam je tako lakše za stomak.
Dakle, odmerila sam 1 šolju (onu od 1.8 dl) crvenog sočiva, pa ga isprala i sipala u šerpu. Dodala sam 2 šolje vode, pa stavila na ringlu da proključa. Zatim sam tu prvu vodu bacila, nalila novu, dodala kim u zrnu (on pomaže varenju mahunarki), pa stavila da ponovo proključa, a onda smanjila temperaturu na srednju, i kuvala još 10-15 minuta, dok nije „popilo“ svu vodu i skuvalo se do kraja.
U međuvremenu sam očistila i sitno iseckala crni i beli luk.
Kuvano sočivo sam isprala pod mlazom hladne vode, zatim dobro ocedila, pa stavila u kuhinjsku seckalicu. Dodala sam i obe vrste luka, i začine, pa uključila da se dobro samelje.
Dobijenu smesu sam presula u činiju za mućenje, pa dodala brašno, i dobro izmešala. U jedan tanjir sam sipala susam, pa pokvašenim rukama uzimala po malo smese od sočiva, oblikovala i valjala u susam, a onda ređala na tanjir. Smesa je mekana, ali ne mari, zato ovaj falafel i jeste „rustičan“.
Kad sam potrošila materijal, stavila sam na ringlu tiganj, zagrejala ga, a onda sipala malo ulja (koliko da pokrije dno). Na ulje sam spuštala falafel, pa ga na temperaturi malo jačoj od srednje, pržila sa svih strana, a onda vadila na upijajuću hartiju, da se ocedi.
Zatim sam spremila sos ili preliv, kako više volite. Pavlaku sam sipala u činiju, dodala tahini, pa dobro umutila. Poprskala sam ga maslinovim uljem, posula peršunom i poređala masline, pa poslužila uz falafel i zelenu salatu.
Bio je zaista odličan, veoma zasitan, i izuzetno ukusan.
Nama se ovaj recept baš dopao, tako da mislim da ga više neću menjati. A evo kako izgleda presek…
Ovaj recept, pogodan je za sve, pa tako i za one koji trenutno poste, ili vegane. Upotrebite neki drugi preliv, i biće sasvim posan, a vi siti satima jer, kako kažu, crveno sočivo ima više proteina nego meso.
Kao što rekoh, nama je izuzetno prijalo, a nadam se da će i vama.
Probajte, uživajte, i prijatno vam bilo!
Voli vas vaša Crvenkapica
