Hleb, peciva, pite

Slatki hleb od bundeve

Ojesenilo ovih dana, iako je datum još uvek letnji. Kao da je jesen već gurnula nogu u vrata, mada, poslednjih godina je situacija sa klimom tako blesava, da me ne bi čudilo da opet upeče i onda nastavi da prži do novembra. A ko je, među povrćem, kraljica jeseni? Pa bundeva, naravno. Doduše, još nema onih pravih, velikih, ali se nađe na pijaci po koja mala muskatna tikva. E, takvu jednu sam ja upotrebila da napravim ovaj slatki hleb od bundeve koji ima i miris, i ukus, i predivnu teksturu.

Kad sam pisala o hlebu od banana, koji je poreklom iz Meksika, citirala sam Meksikance pa rekla da kod njih ima onoliko vrsta hleba, koliko ima dana u godini, ali su mahom ovakvi, slatki. Umesto hleba, jedu tortilje u mnogo različitih verzija.

Za razliku od njih, kod nas se “hleb naš nasušni” jede svakodnevno, osim ako niste na nekoj dijeti koja zabranjuje ugljene hidrate. Lično, ne volim isključivost ni u čemu, a naročito što se hrane tiče, pa na takve stvari ne pristajem, iako ga ne jedem mnogo, i mesim sama. Tj, ove godine sam kupila jednu od onih mini pekara pa ga mesim u njoj, ali opet, nije kupovni.

U svakom slučaju, ne volim izbacivanje bilo čega iz ushrane, osim onoga što ne volim, i na šta sam alergična. A bundevu volim u svim izdanjima, jer od nje zaista mogu da napravim sve. Od one najjednostavnije, sečene na kriške pa pečene u rerni, preko namaza, supe, pirea, musake, salate, do pita i kolača, pa evo sad i hleba. Zaista, nema toga za šta ne može da posluži, kao i njene mlađe sestre tikve i tikvice. Zato ih i volimo.

A ovaj hleb je zaista divan. Mekan, vlažan, ne roni se kad se seče, a mirišeee… Kad sam ga juče napravila pa odnela svojoj komšinici da proba, rekla mi je da miriše na medeljake. I zaista, miriše kao oni kupovni medenjaci, mada u njemu nema meda, već samo začina koji se koriste i u medenjacima. Po svetu se to prodaje već spremljeno, kao začin za pitu od bundeve, a mešavina je cimet-karanfilić-muskatni oraščić. Kod nas to nisam videla, ali nije nikakav problem napraviti ga onda kad vam zatreba, jer ono što je mleveno, vremenom gubi aromu.

Cimet uglavnom kupujemo već mleven, tako da treba da sameljemo karanfilić i izrendamo muskatni oraščić, otprilike jednake količine, i to je to. Može se tu dodati još što-šta, kao što je vanila, đumbir, anis ili kardamom, ali to prepuštam vama, da eksperimentišete sami, po sopstvenom ukusu.

Nego da mi pređemo na spremanje, slažete se? Evo recepta:

Potreban materijal: 2 šolje (one od 1.8 dl) brašna, 1/2 kašičice soli, 1 kašičica sode bikarbone, 1/2 kašičice praška za pecivo, po 1/2 kašičice (a može i više) mlevenog karanfilića, cimeta i rendanog muskatnog oraščića, 3/4 šolje mekanog putera, 1 šolja šećera, 2 velika jaja, 400 gr pirea od bundeve, 1 kašičica arome vanile.

Prvo sam očistila bundevu i skuvala je, pa štapnim mikserom ispasirala u fini pire.

Zatim sam u jednu činiju za mućenje stavila suve sastojke, brašno, so, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i začine, pa sve dobro izmešala.

U drugu, veću činiju za mućenje sipala sam šećer i puter, pa ih dobro umutila do one zrnaste strukture. Zatim sam ubacivala jedno po jedno jaje, i nastavljala sa mućenjem, dok sve nije bilo dobro povezano. Onda sam dodala pire od bundeve i vanilu, pa umutila još malo, da dobijem finu, penastu smesu. Onda je došlo vreme da spojim sve.

U činiju sa mokrim sastojcima dodala sam suve, pa sve još malo mutila, da se napravi fina, homogena smesa.

Uključila sam rernu da se zagreje na 160C i spremila dva kalupa za pečenje hleba. Možete ih podmazati puterom i posuti brašnom, ali ja više volim da ih obložim papirom za pečenje. Da bi postao elastičan, zgužvala sam ga, pokvasila, pa sobro iscedila, a onda pažljivo obložila kalupe za hleb. Moji su stakleni, ali su dobri i oni metalni.

Podelila sam testo u pripremljene kalupe, i bilo je dovoljno da se napune do polovine, jer treba ostaviti mesta da hleb naraste. Nekoliko puta sam ih malo podigla sa stola i pustila da padnu, da bi se površina izravnala, a onda ih stavila u rernu da se peku.

Pekli su se oko sat vremena na niskoj temperaturi od svega 160C. Pre vađenja iz rerne, bocnula sam čačkalicom da proverim da li su pečeni. Pošto je izašla čista, izvadila sam ih iz rerne i prvo ostavila u kalupima nekih 15-20 minuta, a onda izvadila i stavila na kuhinjsku rešetku da se potpuno ohlade. Ako nemate rešetku, možete upotrebiti onu iz rerne, to i ja radim. Sačuvala sam jednu od starog šporeta, koja mi služi upravo za ovakve stvari.

Ohlađeni hleb sam sekla na kriške i služila uz kaficu.

Odličan je! Može da stoji malo duže, a kažu da može i da se zamrzne i čuva u zamrzivaču i do tri meseca. Ja to baš i ne volim, ali eto ideje. Napravite, pa podelite i zamrznete u delovima, i kad vam treba, izvadite veče pre, pa ga ostavite da se preko noći polako otopi u frižideru.

Ja ga čuvam u frižideru, u plastičnoj kutiji, jednoj od onih iz kojih može da se izvuče vazduh, tako da zadržava svežinu. Možete da ga poslužite i uz neki fini džem, i da ga tostirate kao svaki drugi, jer mu to budi začine, pa lepo miriše i kasnije. U svakom slučaju, probajte, nećete se pokajati jer je zaista odličan.

Uživajte i prijatno vam bilo 🙂

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.