Vanilice skoro nikada ne pravim, jer su mi malo i dosadile. Pravi ih moja mama i to dosta često, a recept je dobila od svoje mame, tako da je ovaj recept u mojoj porodici već decenijama, pa zato želim da ga podelim sa vama.

I kao što rekoh, retko ih pravim, ali ih u poslednje vreme svuda viđam. Prvo sam naletela na sličice koje sam već objavljivala na prethodnom blogu koji sam pisala, pa je o njima pisala moja draga blogo-prijateljica Mira, koja ima predivan blog Mirini zalogajčići i na kraju mi ih je mama donela pre neki dan. A pošto od svih koje sam u životu videla, mamine definitivno izgledaju najbolje, morala sam da im ponovo posvetim malo pažnje jer su, zaista, kao za izložbu.

Male su kao da ih naprstkom seče (mada ima originalni kalup), taman dovoljne da cele stanu u usta. A pritom, tope se u ustima a zadržavaju hrskavost još dugo. Zaista su neverovatne!

A pošto su pre par godina po istraživanju jednog kulinarskog sajta (koji neću da reklamiram “za dž”) vanilice proglašene za najbolje sitne kolače na svetskom nivou, rešila sam da vam u duhu Božićnih praznika koji slede podarim recept za ove divne, mamine.

Pa, da pređemo na mešenje…

Potreban materijal: 2 jaja, 200 gr masti, 4 kašike šećera, 1 prašak za pecivo, 1/2 šolje mleka, brašna po potrebi (ne više od 1kg), džem za spajanje (ukus po želji), prah šećer za posipanje, 2 vanil šećera.

Pošto ove nisam pravila ja, nego moja mama, ispričaću vam kako ih pravi.

U dublju činiju, mama prvo razbije jaja, pa ih malo umuti. Zatim doda mast, šećer, prašak za pecivo i mleko, pa još jednom sve izmeša. Onda polako dodaje brašno i mesi dok ne dobije srednje čvrsto testo, lepo i glatko, da se lako razvija.

Zatim pospe brašnom radnu površinu, pa razvuče testo na debljinu 8-10 mm, a onda seče keksiće modlom i ređa u pleh obložen papirom za pečenje.

Kad napuni jedan pleh, uključi rernu da se zagreje na 180C, pa za to vreme pravi dalje, od preostalog testa.

Kad se rerna zagreje, stavi vanilice da se peku dok ne počnu blago da se rumene na ivicama, za šta treba nekih 15-tak minuta.

Pečene keksiće prebaci na veći poslužavnik da se ohlade, da može da se radi sa njima dalje. Zatim ih premazuje džemom (ovaj je od šljiva, domaći, naravno) i spaja po dve, pa ih uvalja u prah šećer zamirisan vanilom.

I to je cela mudrost…

Tope se u ustima i što duže stoje, lepše su. Naravno, treba ih čuvati u dobro zatvorenoj posudi.

Baka je znala da namesi po nekoliko kilograma odjednom, pa da ih uvek ima u kući, za dečicu i iznenadne goste.

Probajte, prijatno i srećni vam praznici 🙂

#vanilice #domaćikeksići #keksići #sitnikolači #srpskevanilice #crvenkapinakujna