Poslednjih dana primećujem da više gledate recepte za kolače, verovatno zbog slava i praznika kojih će u narednom periodu biti najviše. U to ime, evo jednog divnog recepta za veknicu sa suvim voćem, koja se jednostavno pravi, a može da se oblikuje na više načina, u zavisnosti od kalupa za koji se odlučite.
Jer, tek kad sam jeveć bila ispekla, slažući posuđe videla sam kalup za kuglof, pa mi je palo na pamet da sam mogla da je ispečem i u njemu, bilo bi zanimljivo i isto tako zgodno za sečenje. No dobro, možda neki drugi put.
Inače, volim suvo i orašasto voće i ne volim kad ih u kolaču ima, a ne osećaju se. Tu su, tek da se kaže da jesu, a medicinskim rečnikom, ima ih „u tragovima“.
E pa ovde to nije slučaj. Testa ima tek toliko da sve to divno voće drži na okupu, da ne „pobegne“.
Pre neki dan smo moj dragi i ja zajedno bili u kupovini. Kad je video kako od svake vrste suvog voća kupujem po malo, pitao me je: „Ljubavi, jel’ mi to pravimo Česnicu? Da nismo malo poranili?“
Naime, u Vojvodini je Česnica potpuno drukčija od one na koja se pravi u ostatku Srbije. Dok je kod nas, južnije, Česnica neka vrsta pogače, u Vojvodini je to pita. Bogata pita sa suvim i orašastim voćem, sitno seckanim pa gusto raspoređenim među korice, a negde se onako nasumično stavi novčić.
Ali ne, naravno, do pravljenja Česnice ima još dosta vremena. Jednostavno sam htela da isproprobam recept, jer sam ga našla negde na internetu, pa ga prilagodila sebi. Na sličan način pravim i neki samo sa suvim grožđem i sokom od pomorandže, ali u njemu ima mnogo više testa.
Ovaj kolač podseća na hleb, ali samo izgledom. Ne, da se razumemo nemam ništa protiv hleba, ali i njega volim sa zrnevljem i začinima. Onaj najobičniji beli koji, na kraju krajeva, nije ni zdrav, niti mesim niti kupujem.
Ali da pređemo na recept…
Potreban materijal: 300-400 gr suvog i orašastog voća po izboru (stavila sam šljive, smokve, grožđe i orahe), 2 jaja, 6 kašika smeđeg šećera, 6 kašika brašna, 1/2 praška za pecivo, malo cimeta i muskatnog oraščića.
Sve voće sam sitno iseckala i stavila u veću činiju.
Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, pa kalup za hleb podmazala puterom i posula brašnom.
U drugoj činiji sam umutila jaja i šećer, pa polako sipala u činiju sa voćem i promešala. Zatim sam dodala i brašno pomešano sa praškom za pecivo, pa sve dobro izmešala viljuškom.
Izgledalo je kao da testa uopšte nema, da je u pitanju samo voće u nekom sosu, ali nije tako, videćete kad ga ispečete.
Testo sam sipala u kalup za hleb i poravnala, pa kad se rerna zagrejala, stavila da se peče. Veknica je bila gotova za 20-tak minuta ali sam, naravno, pre nego što sam je izvadila, proverila čačkalicom da li je pečena.
Ostavila sam je da se malo prohladi u kalupu, a onda izvadila na tacnu, isekla na kriške i poslužila uz popodnevnu kaficu…
Ova veknica je, osim što je izuzetno ukusna, dobra za ljude sa lenjim stomakom, jer suvo voće podstiče metabolizam, a recept je pogodan i za one osetljive na gluten, jer ako upotrebite brašno koje vam je dozvoljeno, sve ostalo je u redu.
Prijatno! 🙂
#kolačsasuvimvoćem #vekna #slatkavekna #komisbrot #voćnikolač #crvenkapinakujna
