Ideje za doručak

Brusketi sa prazilukom i sirom

Dosta toga što jedemo kao doručak u nekim varijntama može da se posluži i kao predjelo ili prilog, kao na primer ovi moji današnji brusketi. Oni se češće služe kao predjelo ali, uz neki fini napitak, mogu da budu i savršen doručak.

Nikad nisam sigurna šta su krostini a šta brusketi jer su praktično jedno te isto. Prepečene kriške hleba sa različitim dodacima na vrhu. E sad, krostini su malo jednostavnija varijanta jer je dovoljno da se natrljaju belim lukom i pospu sa malo maslinovog ulja, a brusketi skoro pa obavezno imaju dodatke.

Ja ih pravim na neki svoj način i uvek su drukčiji, u zavisnosti od onoga što tog momenta imam u frižideru. Mogu da budu sa povrćem, sa sirom, a ponekad im dodam i malo šunke, slanine ili nešto slično i sve zajedno stavim u rernu da se zapeče. U zimskoj varijanti, neretko sa sirom pomešam i ajvar, što je isto tako odlično.

Na moju veliku žalost, ne pravim ih često pošto kad se tako prepeku u rerni pa osuše imaju malo oštre ivice, tako da nisu za ljude sa osetljivim desnima, kao što je moj dragi. Zato koristim priliku da ih pravim kad sam sama ili kad mi navrati mama, pošto ih i ona obožava. Tako da, ako imate osetljive desni, ovo definitivno nije recept za vas, žao mi je. 🙁

Dugo sam mislila da su brusketi francuska izmišljotina (ono nekad davno, dok nije bilo interneta), ali nisu. I brusketi i krostini su najčešće italijansko predjelo, a verujem da nešto slično imaju i Španci, jer svi Mediteranci imaju slične recepte i svi neguju duh sedenja po tavernama, bistroima, tapas-barovima, gde se druže, ponekad tračare a vrlo često i sklapaju poslove. U tim lokalima, koji su ponekad malešni, za svega tri stola, a nekad i veliki i uvek smešteni tako da imaju zanimljiv pogled, predjela ili doručak se služe po ceo dan. Niko vas neće pogledati čudno ako popodne poručite omlet ili neko pecivo. Zašto da ne? To mnogo volim, jer u principu, skoro uvek poručujem predjela umesto nekog težeg, glavnog jela. Neku čorbicu sa malo salate, ili neko klasično predjelo kao recimo pohovani kačkavalj ili punjene pečurke. To mi je dovoljno. Tako da ovakva mesta baš volim. Još kad imaju pogled ka moru… uh!

Nemojte me smatrati morbidnom, nisam, ali to je ono kako bih želela jednog dana da umrem, s pogledom na more. Ko zna, možda i hoću. Kad god to kažem, setim se rečenice koju sam pročitala negde kod Moma Kapora: “Ko od nas dvoje prvi umre, ja se selim na more.” 😀

Na tu foru, pričala mi baka nekad davno kako su neke njene komšije, stariji ljudi koji nisu imali dece, za života sebi obezbedili grobna mesta, podigli spomenik i na kraju kupili sanduke i smestili ih u garažu. I kad su sanduci stigli, pita muž ženu koji joj se više sviđa. A ona, ne razmišljajući o onom što priča, u stilu, ma nije važno, koji bilo, reče: “Ma koji mi ostaviš.” 😀

E tako, nasmejasmo se malo na temu smrti, ali iskreno, mislim da na nju tako i treba gledati. Kad neko umre, teže je onima koji za njim ostanu da tuguju nego njemu samom. Zato je se definitivno ne treba plašiti, treba se samo pripremiti, osim ako dođe naprasno.

Ali dosta o tome, idemo na recept. Da napomenem, količine ovde zavise od toga da li se služe kao predjelo ili doručak i koliki vam je apetit.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2 osobe): 4-6 kriški hleba po izboru (ja sam koristila “Tonus”), 50-80 gr feta sira, 2 kašike maslinovog ulja, 1 struk praziluka (samo beli deo), 1 čen belog luka, so, biber, 2 kašike parmezana, malo peršuna, masline i kapari (po želji).

Uključila sam rernu da se zagreje na 200 C, pa obložila pleh papirom za pečenje.

Praziluk sam iseckala, pa ga propržila na ulju i začinila sa malo soli i bibera. Dok se praziluk pržio, ocedila sam pa izgnječila fetu. Kad je praziluk počeo da dobija boju, sklonila sam ga sa vatre pa zajedno sa uljem sipala u činiju sa fetom, pa dobro izmešala.

U pleh sam poređala kriške hleba, a onda presekla na pola čen belog luka pa malo natrljala svaku. Zatim sam ih premazala nadevom od sira i praziluka, odozgo poređala masline i kapare i posula sa malo parmezana i peršuna.

Kad se rerna zagrejala, stavila sam ih da se zapeku 10-tak minuta.

Poslužila sam ih tople, sa sveže seđenim sokom od narandže i bio je to divan doručak.

Prijatno! 🙂

 

#doručak #brusketi #brusketisaprazilukomisirom #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *