Kolači, torte, slatkiši

Koko-čoko kolač

Koko-čoko kolač je sasvim jednostavan, lagan, fin i izdašan. Pravi se brzo, od vrlo jeftinog materijala (čokolade i kokosa), a kad se dobro ohladi, baš prija. Mom dragom se veoma dopao, dok su moje drage komšije rekle da je lep, ali im nije dovoljno sladak. Ali, ukusi su različiti. Meni se baš to, što nije previše sladak, dopada. I zdravije je, na kraju krajeva.

Spremajući se da pišem, na radiju sam čula Edija Granta kako peva pesmu “Gimme hope Joanna”, nekadašnji veliki hit. Ovih dana nešto mnogo slušam rege, pa mi je prijalo, ali sam se setila i priče vezane za ovu pesmu, koju je na gostovanju u emisiji na jednoj od naših televizija, ispričao Edi lično. Živi na Barbadosu i ima tamo veliku kuću i imanje na kome ima i studio.

I kaže, izađe jednog jutra iz kuće, krene prema studiju i hodajući tako počne da pevuši “gimme hope Joanna”. Ide on tako, a ta rečenica prosto počinje da ga proganja. Pevuši on i u jednom momentu stane i zapita se: “Ko je, dođavola, Džoana?” Ali nastavi ka studiju, i dok je stigao, pesma je bila skoro gotova.

A Edi je jedno veoma zanimljivo stvorenje. Voli da dolazi u Srbiju otkad je još davne 1986. održao u Beogradu svoj prvi koncert, a onda gostovao na albumu “Riblje Čorbe” zvanom “Osmi nervni slom”. O tom gostovanju, Bora je napisao divnu pričicu u knjizi “Šta je pesnik hteo da kaže”. Kaže da su čekali Edija da se pojavi, i računajući da je svetska faca, spremili se da ga dočekaju kao da u najmanju ruku dolazi Kit Ričards, poznat po veoma neumerenom životu. Bilo je tu svega i svačega, uključujući i sve poznate vrste viskija, lake i teške droge, a bile su tu i dve “kraljice noći”, spremne da mu ispune svaku, ma i najperverzniju želju.

Nisu imali pojma da je siroti Edi u 23-oj godini doživeo infarkt i da je od tada živeo zdravim životom. Nije ni pio, ni pušio, zdravo se hranio i bavio sportom. Eto kako čovek može da bude svetska muzička zvezda i da ostane “normalan”… Bogu hvala, Edi je i danas živ, zdrav i odlično se oseća. Neka nam poživi još dugo, i neka peva dok god bude mogao.

Nego da se vratim na recept, jer čim krenem da pričam o muzičarima i muzici, u stanju sam da preteram.

Elem, recept sam pronašla na internetu, ali sam ga toliko nadogradila, da je od osnovnog ostalo veoma malo, tako da se može reći da je moj. Naime, krenula sam da spremam, a onda videla da u kući imam i ovog, i onog, a da probam da stavim malo ovog, ne, neću to, staviću ovo i tako…

I evo kako je ispalo. Podseća malo na onog “kinder pingvina”, mada to nikad nisam probala, pa ne znam kakvog je ukusa, ali po izgledu deluje slično.

Potreban materijal: za testo: 200 gr brašna, 2 kašike kakaa, 5 kašika šećera, 2 jaja, 1 dl ulja, 2 dl mleka, 1 prašak za pecivo, korica 1 limuna, malo muskatnog oraščića; za fil: 1 l mleka, 7 kašika šećera, 7 kašika griza, 1 kesica pudinga od vanile, 200 gr kokosovog brašna (rendanog kokosa); za glazuru: 2 kašike ulja, 100 gr čokolade za kuvanje.

Prvo sam napravila fil. Sipala sam litar mleka u veću šerpu, dodala šećer i stavila na ringlu da se zagreje. Kad se zagrejalo, dodala sam griz pa mešala dok nije počelo da se zgušnjava.

Uzela sam 2 kašike mleka pa u posebnoj posudici s njim izmešala puding, a onda i njega dodala u šerpu i kuvala dok nije prokuvalo i zgusnulo se. Onda sam skinula sa vatre i dodala kokos, pa sve dobro izmešala i ostavila da se prohladi.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C i vatrostalnu činiju za pečenje obložila papirom. Odcepila sam parče papira dovoljno veliko za činiju, pa ga zgužvala, pokvasila vodom, pa dobro ocedila. Tako dobije na elastičnosti, pa može lepo da se obloži bilo kakva činija. O tome sam već pisala ovde.

U činiju za mućenje, razbila sam jaja, dodala mleko i ulje, pa sve dobro umutila viljuškom. Onda sam polako dodala šećer, brašno i prašak za pecivo pa sve dobro izmešala. Na kraju sam dodala i kakao, limunovu koricu i malo muskatnog oraščića u prahu, pa sve umutila.

Sipala sam pola testa na dno oboležene vatrostalne činije, poravnala ga, pa kad se rerna zagrejala, stavila da se malo zapeče. Oko 5-7 minuta je dovoljno za tu prvu fazu.

Kad se kora zapekla, izvadila sam činiju iz rerne, pa preko nje sipala fil od kokosa i lepo ga poravnala, a onda zalila ostatkom testa i vratila u rernu da se ispeče do kraja. Za taj drugi deo bilo je potrebno još oko 15-20 minuta. Bocnula sam čačkalicom da proverim, pa ga izvadila i ostavila da se prohladi.

Čokoladu sam izlomila dok je još bila u papiru, a onda je stavila u šerpicu u koju sam sipala ulje, pa uključila ringlu na srednju temperaturu, da se polako otopi. I o tome sam pisala ovde.

Kad se otopila, prelila sam kolač, pa ga ostavila da se do kraja ohladi, a onda stavila u frižider do služenja.

Posle nekoliko sati, kad je već bio dobro ohlađen, a po mojoj kuhinji krenulo sumnjivo muvanje sa pitanjima: “A kad ćemo da probamo kolače”, isekla sam ga na kocke i poslužila.

Divan je, nije presladak i fino osvežava.

Probajte i prijatno 🙂

#kokos #čokolada #jeftinikolači #čokoladnikolači #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *