Glavna jela

Posne sarmice od zelja, sa suncokretom

Posne sarmice od zelja, sa suncokretom su jelo o kome već dugo razmišljam, a nikako da ga spremim. Jednom davno, baš ove sa suncokretom, spremala je moja mama, ali je sa nečim bila preterala, pa su mi bile nekako “teške”. Od tada ih se setim tako s vremena na vreme, ali me mahom mrzi da motam sarme, pa napravim musaku. Ali juče sam na pijaci našla baš lepo zelje, pa je bilo šteta ne iskoristiti ga za nešto ovako fino.

Inače, sarma je jedno od omiljenih jela na jelovniku nas, sa “brdovitog Balkana”. Nema lisnatog povrća u koje nećemo probati da je zamotamo. Naravno, “glavna” je ona od kiselog kupusa, ali ona je ograničena na sezonu. Ostale nisu, a da bi se u ovom divnom jelu uživalo preko cele godine, mota se u listove zelja, blitve, vinove loze, kelja, i verovatno još nečega čega trenutno ne mogu da se setim.

Prave se i posna i mrsna varijanta, mada oni najzagriženiji posnu ne priznaju. Jedu je kad se mora, ali preko volje. 

E sad, za sarmu važi pravilo da je, što se više podgreva, sve ukusnija. Ja to baš i ne praktikujem, jer mislim da nije pametno. Mislim, verovatno sam jedna od retkih, ali ja sarmu pravim za jedan, eventualno dva obroka, tako da se kad se prvi put podgreje, pojede sve što je ostalo i nema čuvanja, zamrzavanja, daljeg podgrevanja. 

Otkad sam u knjizi Ernsta Gintera “Živeti bez bolesti” pročitala koliko je podgrevanje štetno, izbegavam ga maksimalno. Naročito podgrevanje do ključanja. Ono malo, tek da se zagreje da može da se jede, to još i može da prođe, više od toga, nikako!

Jeste, sarma se malo komplikovanije i duže sprema, pa se uvek spremi malo više, i onda ima za nekoliko dana. Kod mene toga nema. Nije mi problem da kuvam svaki dan. Radila sam to uvek, i sada kad imam malo više slobodnog vremena, i nekad, kad ga nisam imala. Za mene je to pitanje odgovornosti kako prema sopstvenom, tako i prema zdravlju svojih bližnjih.

Zato mi nije problem da zamotam po 10-15 sarmica, koje će se pojesti ili odmah ili će ostati malo za sutradan. Ionako mi teže pada da jedem isto jelo više dana za redom, nego da kuvam svaki dan. Jer, u suštini, ja sam neko ko se najviše na svetu plaši dosade. Dosadno mi je kad treba danima da jedem isto jelo, moram bar nešto da promenim inače nema šanse ni da ga pogledam. Isto važi i za garderobu i još mnogo toga. 

Svaki dan je unikat, svaki dan je nešto posebno, svaki dan je praznik, ako vi odlučite da će tako biti. “Carpe diem” (ili “iskoristi dan”), jer “život je ono što prođe dok mi radimo nešto drugo”, reče neko mnogo pametniji od mene.

A što se sarmica od zelja tiče, one me uvek podsete na devojačku slavu moje kume, Đurđevdan, i one koje sprema njena mama, koja nikada nije bila posebno dobra kuvarica, ali njih zaista sprema odlično. 

Sećam se, jednom prilikom kad mi je kumče bilo veoma malo, trebalo je da putuju negde, pa ga je kuma pre vremena, terala da ruča, da ne bi bio gladan na putu. A imala je baš sarmu, onu klasičnu, od kupusa. Šopa ona njega, žvaće on, sve puca, al’ mu se baš i ne sviđa kupus, pa u jednom momentu onako plačnim glasom kaže: “Neću da jedem sarmu, hoću samo filM!”

Hihihi, pile moje, ljubi ga kuma, danas je veliki dečko, živi u Škotskoj i studira upravo film.

Nego, da mi pređemo na recept. Može se reći da je moja sarmica malo lakša verzija. Nije ni teška ni masna. I ne kuvam je na ringli, odmah je stavim u rernu i krčkam polako. Probajte, možda vam se i dopadne. 

Krećemo. Dakle, žene u kuhinju!

Ne, ne mislim da je degradirajuće očekivati od žene da kuva. Ja to radim s ljubavlju i radujem se svaki put kad mi nešto uspe baš onako kako sam zamislila. U suštini, da nije tako, ne bih o tome ni pisala, jel’?

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4-5 osoba): 3 šoljice (one najmanje, za crnu kafu) sirovog oljuštenog suncokreta, 2 iste šoljice pirinča, 4 struka mladog crnog luka (ili veća glavica, van sezone), 2 struka mladog belog luka (ili 5-6 čenova), 2 veće šargarepe, 2 paškanata, 1 vezica peršunovog lista, 3 veze zelja, 1/2 l gustog kuvanog paradajza, so, biber, malo mlevene paprike, 3-5 kašika ulja; ako ne postite, za preliv: 1 čaša grčkog jogurta (može i kiselog mleka ili pavlake), 1 vezica sveže mirođije.

Pošto suncokret, kad je sirov, zna da bude malo težak i “otužan”, prvo sam pripremila njega. Predpostavljam da je to korak koji je moja mama preskočila, pa je zato bila tako teška. Zato sam ga sipala u suv tiganj i kratko prepekla na srednjoj temperaturi uz stalno mešanje, jer on veoma brzo pregori, a onda prebacila u činiju i ostavila da se hladi dok pripremim ostalo.

Prvo sam očistila i oprala sve povrće. Mladi luk (crni i beli) sam isekla na kružiće, a šargarepu i paškanat na kockice.

Zelje sam oprala pod mlazom tople vode, odstranila drške i skinula zadebljanje sa listova, pa odložila dok spremim fil.

U tiganj sam sipala ulja tek da pokrije dno (2-3 kašike), pa stavila da se zagreje na srednju temperaturu. Kad se zagrejalo, ubacila sam prvo mladi luk, pa ga kratko propržila tek da malo promeni boju, a onda dodala šargarepu, paškanat i šaku seckanog peršunovog lista, pa pržila još malo.

Zatim sam dodala oprani pirinač i pečeni suncokret, začinila solju, biberom i mlevenom paprikom, dobro izmešala, pa isključila ringlu i još kratko propržila, svega nekoliko minuta. Spremljen fil sam ostavila da se hladi, a onda pripremila činiju za pečenje.

Staklenu vatrostalnu činiju (kao za đuveč, lazanje i slična jela) sam dobro podmazala uljem, uključila rernu da se zagreje na 180 C, pa krenula da motam sarmice.

Uzimala sam po list zelja, stavljala na svaki po 2 kašike fila i onda motala kao i svaku drugu sarmu. Ima više načina da se to uradi ali, ne opterećujte se, motajte kako umete.

Sarmice sam ređala u činiju jednu do druge, okrećući spoj na dole, gusto zbijene (da se ne bi razvijale jer zelje ne barim). Kad sam sve zamotala, prelila sam ih kuvanim paradajzom, dolila i oko pola čaše vode, posula seckanim peršunovim listom, pa stavila u rernu da se peku oko 45 minuta.

Za to vreme, spremila sam i preliv, pošto mi ne postimo ceo post. Čašu grčkog jogurta sam sipala u činijicu, pa u nju dodala opranu i sitno seckanu svežu mirođiju i dobro izmešala.

I to je sve. Poslužila sam ovu divnu sarmicu sa malo zelene salate sa sremušem i bila je zaista predivna. A s obzirom da je sa suncokretom, veoma je zasitna.

Ili sa prelivom:

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

#sarma #posnasarma #posnesarmice #sarmiceodzelja #sarmeodzelja #zelje #suncokret #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

4 thoughts on “Posne sarmice od zelja, sa suncokretom

  1. Gde sad ugledah…kraj radnog vremena, a ja gladna. I bas bih jela ove sarmice. Najvise volim sarmice od zelja ili vinovog lista sa kiselim mlekom. Verujem da su ove top….Hvala Jelena za recept , njami…:)

  2. Jaoooo, gde me nadje… moje omiljeno jelo! probaću obavezno! probaću tvoj recept sa suncokretom, ne može biti bolje… mljaccc

    1. Čudo jedno, da nas dve imamo isto omiljeno jelo, hihihi 😀
      Probaj obavezno, verujem da će ti se dopasti. 😉
      Hvala, draga :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *