Pre nekoliko meseci sam na sajmu knjiga kupila knjigu „Ukusi Italije“, mog omiljenog italijanskog kuvara Đenara Kontalda. Od tada se spremam da probam špagete sa puterom i žalfijom (ili u originalu „Spagetti burro e salvia“). U stvari, on u knjizi objašnjava samo kako se pravi sos, jer je dobar uz sve vrste pasta. Ali, poučena onim što sam ranije od njega naučila, da su špageti najgora vrsta paste jer sos sa njih samo sklizne, spremam ih gotovo isključivo uz ovakve, kremaste a glatke sosove.

Elem, nije mi se dalo da ih probam ranije iz prostog razloga što se kod nas žalfija veoma malo koristi kao začin, tako da se retko može naći u prodaji. Jer, kod nas se žalfija vezuje za probleme sa grlom, kada se obično skuva čaj od nje koji čak niko i ne pije, nego ga samo malo muljaju po ustima i grlu, a onda pljunu.

A pritom, žalfija je jedna od najzdravijih biljaka i čini mi se da sam negde pročitala da Indusi njen čaj piju svakodnevno, celog života. Kažu da je osim za probleme sa grlom i krajnicima, dobra i za različite vrste ženskih problema, kao i da je odlična za kožu jer ima antibakterijsko i antigljivično dejstvo.

Englezi je u svojim receptima često koriste kao začin, dok se kod nas to ne radi skoro nikada. Zato se teško i nalazi u prodaji, pa sam ja juče, kad sam na nju sasvim slučajno nabasala, shvatila to kao „znak“ da treba da je kupim i konačno probam ovaj recept.

I nisam se pokajala, bio je odličan, kao i svi dosadašnji Đenarovi recepti koje sam probala. Al’ neću k’o on da vičem: „Zašto kuvam tako dobro“?! Jedan je Đenaro, svaka čast majstoru.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr špageta (koristila sam integralne), 50 gr putera, 15 gr sveže žalfije (otprilike 1 šaka), 3 čena belog luka, 50 ml supe od povrća (od kocke), 30-tak gr rendanog parmezana. 

Đenarov recept sam nešto malo izmenila, koliko da ga prilagodim nama. 

Sipala sam vodu u veći lonac, dodala dobar prstohvat soli, pa stavila na ringlu da proključa, a onda ubacila špagete i kuvala ih minut kraće nego što je pisalo na pakovanju. Za Italijane je prekuvana pasta „zločin“, pa je i ja kuvam uvek malo kraće.

Očistila sam beli luk i isekla ga na tanke kružiće, a listiće žalfija samo skinula sa grančica i ostavila cele. Odvojila sam nekoliko listića na stranu, za dekoraciju prilikom služenja.

Kocku za supu sam stavila u manju šerpu i prelila vrelom vodom, pa odvojila 50 ml za špagete, a od ostatka zakuvala supicu.

Ubacila sam puter u dublji tiganj, pa ga stavila na ringlu da se na srednjoj temperaturi polako otopi, a onda malo pojačala vatru, pa dodala beli luk i žalfiju i kratko ih propržila, tek da zamirišu. 

Zatim sam dodala supu i oko 3 pune kašike rendanog parmezana, pa kuvala uz povremeno mešanje, da se sos lepo zgusne. 

Kuvane špagete sam ocedila od vode pa i njih dodala u tiganj i promešala još jednom da se lepo oblože sosom. Gotove špagete sam sipala u tanjire, ukrasila listićima žalfije i odmah poslužila, uz još malo rendanog parmezana.

Bili su divni, jednostavni, lagani i aromatični, a uz malo belog vina, prava gozba. Od Đenara, ništa manje nisam ni očekivala.

Prijatno! 🙂

#špageti #pasta #jednostavnapasta #jednostavnišpageti #žalfija #puter #spagettiburroesalvia #crvenkapinakujna