Tortilja čips je fenomenalna grickalica koju najčešće spremam kad mi se iznenada najavi neko društvance jer se stvarno brzo pravi, a super se slaže sa skoro svim pićima. Prava grickalica za deljenje među prijateljima.

Jednom me je voditeljka programa sa nekog radija zaustavila u centru grada, tutnula mi mikrofon pod nos i pitala me da joj kažem nekoliko reči o prijateljstvu. Retko mi se desi da u pravom trenutku imam pravi odgovor, ali tada sam k’o iz topa rekla rečenicu za koju ne znam čija je, ali čula sam je veoma davno i toliko mi se dopala da sam je zapamtila, a glasi: “Prijatelj je onaj ko zna sve o tebi, a ipak te voli.” Totalno se oduševila, rekla je: “Konačno jedan zanimljiv odgovor danas”!

A misao je zaista divna i vrlo istinita. Pravi prijatelj te nikada ne osuđuje i uvek poštuje tvoj izbor. Uvek je na tvojoj strani, ali to ne znači da ti povlađuje. Naprotiv, pravi prijatelj treba da ima slobodu da ti kaže šta misli o nekom tvom izboru, a šta ćeš ti da uradiš, to je tvoja stvar. On se s tim miri jer ti želi najbolje, ali zna da nema prava da utiče na tvoj izbor.

Uvek kad me neko pita za savet, kažem da ne dajem sebi pravo da kažem nekome šta da radi, ali da bih ja, da sam u takvoj situaciji, uradila… I onda objasnim šta bih, kako i zašto. Ili, ako sam se već nekada našla u takvoj situaciji, ispričam kako sam je rešila.

Ali moj veliki problem je to što svoje prijatelje toliko volim da ih ponekad smaram nudeći im pomoć čak i kad je ne traže. Ne mogu da se pomirim sa nekim stvarima. Teško mi je da gledam kako neko koga volim uništava svoj život i ne čini ništa da to promeni. Onda obično kažem svoje mišljenje, a posle se danima grizem zbog toga što sam se uopšte mešala.

I ne vredi. Hiljadu puta sam sebi rekla da to više neću da radim i opet mi se desi. Kažem sama sebi da nemam prava na to, da to što ja mislim da nije dobro nekome očigledno odgovara, čim se i ne trudi to da promeni, da je svako odgovoran samo i jedino za sebe, ali… znam da će mi se to ponovo desiti.

Neko ko gleda sa strane možda bi rekao da previše volim. A postoji li previše kad je u pitanju ljubav? Ne, mislim da ne postoji. Kad vam se desi da izgubite nekoga do koga vam je stalo, ali baš izgubite, da povratka nema, shvatite koliko ste toga još mogli da uradite, kažete ili pokažete. Ja sam to prvi put u pravom smislu osetila kada sam izgubila brata. Nije bilo mnogo toga što je ostalo nedorečeno jer smo bili izuzetno bliski ali opet…

Koliko sam takvih primera videla ni sama ne znam. Ljudi se kasnije grizu zbog toga, ponekad i do kraja svog života.

Zato, ne dozvolite da osećanja ostanu neizrečena ko god da je u pitanju. Verujte mi, mnogo je bolje da se kajete zbog stvari koje ste uradili (jer bar ste probali) nego zbog onih koje niste (tu povratka uglavnom nema).

Nego, da kažem nešto o današnjem receptu za čips. Brzo se sprema i super je što vam od pribora, osim salveta, ne treba ništa. Pribor za jelo su vam prstići, a nekako se osećate bližim kad svi umačete u istu činiju sa sosom. Baš je za druženje i deljenje među prijateljima.

Našla sam mnogo različitih vrsta recepata na ovu temu. Recepata u kojima se testo za tortilje mesi pa sve radi ispočetka. Lepo, ali nema uvek vremena za to. A ove gotove, polupečene tortilje danas zaista mogu svuda da se nađu, nisu skupe i uvek možemo da ih imamo pri ruci jer su pogodne za mnoge stvari.

Nekad od njih napravim rančerska jaja za doručak, nekad ih iskoristim kao podlogu za picu, nekad napravim kesadilje, nekad ih isečem u tanke rezance za supu ili čorbu, nekad ih koristimo umesto hleba uz roštilj…

Stvarno je mnogo varijanti u kojima tortilje mogu da se posluže, ali ono što uvek radim kad mi zatreba nešto brzo ili kad spremam nešto drugo pa mi ostane koja tortilja, da se ne bi pokvarile, napravim čips, koji je savršena grickalica. Može da se umače u sos, a može i da se gricka onako, bez ičega, jer kad je ovako lepo začinjen, skoro da vam ništa uz njega i ne treba.

Ovog puta sam ga poslužila sa tahini-pavlakom, mada može bilo koji sos koji volite, humus, gvakamole, baba ganuš, sos od paradajza… mogućnosti su neograničene.

Probajte, pa recite da li sam u pravu. Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 1 pakovanje tortilja (od 6 ili 8 kom svejedno), 3-4 kašike maslinovog ulja, 2-3 čena belog luka, malo soli, bibera, sušenog peršuna, bosiljka, ruzmarina, šta god volite; za sos: ovog puta sam poslužila kiselu pavlaku pomešanu sa 2 kašike tahinija (susamovog putera), a kao što rekoh, mogućnosti su neograničene.

Prvo sam pripremila 2 velika pleha za pečenje i obložila ih papirom, a onda uključila rernu da se zagreje na 200 C.

U maloj činiji sam pomešala beli luk protisnut kroz presu i začine, pa dodala maslinovo ulje i dobro izmešala.

Tortilje sam poslagala jednu na drugu, pa ih unakrst isekla na 8 delova (kao što se uglavnom seče pizza).

Kuhinjskom četkicom (silikonskom) sam premazivala jednu stranu isečenih tortilja, pa ih onda okretala i ređala u plehove namazanom stranom na dole, a onda kad su već u plehu premazivala i drugu stranu.

Popunila sam oba pleha, pa kad se rerna zagrejala, ubacila čips da se peče oko 5 minuta sa uključenim ventilatorom (ako imate, bolje je sa njim). Čim je lepo porumeneo, izvadila sam ga iz rerne i ostavila da se hladi u plehu jer dok se hladi dobije na hrskavosti.

Dok se čips hladio, napravila sam sos. Kiselu pavlaku sam sipala u činiju, malo je umutila, pa dodala tahini i mutila još malo, da se smesa izjednači. Zatim sam posula sa malo vlašca, više dekoracije radi, mada i on dodaje malo ukusa.

Na veći oval sam stavila prvo činijicu sa sosom, okolo poslagala čips i uživanje je moglo da počne…

Divan je sa čime god da ga poslužite. Može ovako sa sosom za umakanje, a može i uz neku čorbu ili salatu.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#tortilje #čips #tortiljačips #meksičkakuhinja #crvenkapinakujna