Ne divanim nemecki pa sam se baš namučila tražeći šta tačno znači ime ove supe, ali nisam uspela da nađem. Kao da se i ne prevodi, to je – što je.

Pritom, na koliko sam samo nepravilnosti naišla tokom godina… Sećam se, na forumu na kome radim, jedna od korisnica ju je nazvala „Amper“ supom. Došlo mi da je pitam od koliko je ampera, ali nisam htela da budem nepristojna. 😀

Mnogo toga izgovaramo pogrešno, tako da se iskreno nadam da i ja nisam pogrešila u naslovu ali, tako sam čula, pa pošto, kao što rekoh “nemecki ne divanim” (što bi rekao Đ.Balašević), nemojte mi zameriti, nego me ispravite, da ne grešim dalje. 🙂

Elem, za ovu supu sam prvi put čula negde oko 20-te godine, kad sam imala prvog ozbiljnijeg dečka, čiji su roditelji bili iz Banata. Jednog dana nam je njegova mama poslužila i grdno se začudila što nisam čula za nju. Ali, moja mama nije Sosa, tako da je nije ni kuvala.

U principu, u Vojvodini su supe i čorbe obavezan deo svakog ručka, dok u ostatku Srbije baš i nisu. Kuvaju se, naravno, ali ne tako, pod obavezno. U Vojvodini se zna, svaki ručak započinje supom.

Nekad je praktično skoro ceo ručak supa, jer se meso i povrće koje se kuva u supi posluži odvojeno (to zovu rinflajš) sa crvenim ili belim sosom, a supa pre toga, jer mora nešto da se pojede i kašikom. I uopšte nije retkost da posle toga dođe nešto slatko, recimo knedle sa šljivama, što je onda već kompletan ručak.

U Vojvodini se u principu mnogo više kuva nego što se dinsta i peče, dok u ostatku Srbije to nije tako, ali Vam u ostatku Srbije sigurno neće poslužiti glavno jelo bez ikakve salate, što u Vojvodini može da se desi.

Što se kulinarskih navika tiče, velika je razlika u onome što se kuva i jede u Subotici i recimo u Vranju. Vojvodina je mnogo više pod germanskim, dok je ostatak Srbije pod manje-više turskim uticajem.

Bilo kako bilo, u Vojvodini se supe i čorbe kuvaju svakodnevno, i ova današnja, ajnpren supa, je pravi pokazatelj da se supe kuvaju i ni od čega, jer je kašika najvažniji deo pribora za jelo.

Potreban materijal (za 2 osobe): 1 kašika masti, 1 puna kašika brašna, na vrh noža crvene paprike (ja sam stavila čili), 1/2 kašičice kima, so, biber, 1 jaje, peršunov list; za služenje: krutoni, napravljeni od 2 kriške hleba.

Prvo sam napravila krutone. Dve kriške hleba sam isekla na kockice, pa ih bacila u tiganj na malo otopljenog putera, posula sa malo bosiljka, i hrskavo ispržila. Izvadila sam ih iz tiganja i odložila sa strane, pa krenula da kuvam supu.

U šerpu sam stavila mast i uključila ringlu da se zagreje i otopi. Na mast sam sipala kašiku brašna, pa mešajući malo propržila, da dobijem svetlu zapršku, a onda zalila sa 3 šolje vode, promešala i pustila da proključa.

Dodala sam kim, malo čilija i soli, pa pustila da vri jedno 10-15 minuta.

Dok se supa kuvala, razbila sam jaje u posebnu činijicu, pa ga dobro umutila. Zatim sam skinula supu sa vatre, polako sipala jaje i mutila žicom, da se lepo razbije na one fine niti, a onda vratila na ringlu i nastavila da kuvam još nekoliko minuta, da se jaje skuva.

Probala sam, pa doterala ukus solju i biberom, a onda poslužila toplu, posutu krutonima i peršunom.

Kao što vidite, jedan krajnje jednostavan recept, a supica fina i zasitna. Naravno, ako koristite one sušene začine kao što je „Vegeta“, biće ukusnija. Ja sam se toga odavno odrekla, jer to više nije ono što je gospođa Zlata Bartl osmislila, već sama hemija, pojačivači ukusa i razne beskorisne stvari. Ali, ne misle svi kao ja, tako da ako želite, upotrebite nešto od toga, supa će Vam biti još ukusnija.

Prijatno! 🙂

#supa #ajnpren #einbrennsuppe #crvenkapinakujna

Please follow and like us: