Već godinama unazad, imam utisak da me neki ljudi izbegavaju. Spadam u ljude koji ništa u svom životu nisu uradili onako „kako Bog zapoveda“, kako imaju običaj da kažu oni koji jesu, pa makar i nakaradno. Nisam se rano udala, nisam se zaposlila u državnoj firmi i ćutala do penzije, nisam se ostvarila kao majka.… Read More Stvar izbora
Čitam trenutno knjigu jedne naše, u krugu mojih prijatelja ne mnogo poznate spisateljice, ali po reakcijama na Fejsbuku vidim da je širem auditorijumu poznata i zanimljiva. Neću da je imenujem, nije ni bitno, bitno je ono što se dešava u njene poslednje dve knjige priča a što ja, sa pamćenjem maloazijskog slona, primećujem i nervira… Read More Al’ ko sam ja, da o tome sudim…
Ovih dana razmišljam koliko mi je divnih ljudi prošlo kroz život… Mnogo ih je tu i ostalo, ali čini mi se još više došlo, uradilo šta je trebalo i otišlo dalje, da nekom drugom prenese neko znanje, ulepša ili „začini“ život. 😉 A ima i onih situacija kad vidite nekoga od poznatih, ko vas asocira… Read More Mala, opasna, po imenu Ruška
Pišem i brišem već peti put, a u glavi mi – Mirka. Tako je od kada smo bili na groblju jer je prošlo deset godina od kako je nema i znam da se neću smiriti dok joj ne napišem priču, pa zato, evo je… Znate ono, kad neko sasvim poseban uđe u vaš život, zadrži… Read More Jedna je Mirka
U poslednje vreme često pišem o stvarima koje me nerviraju. Oni koji me ne poznaju, mogli bi da pomisle da sam, modernim rečnikom rečeno, „hejter“. A nisam, krajnje sam pozivitna, samo nam se u svakodnevicu uvuklo toliko negativnog, da ima dana kad malo klonem, kao da mi te stvari iscede svu energiju koju imam. Ima… Read More Sajam je bio, a na sajmu…
Svake godine u vreme sajma knjiga intenzivno mislim na Dulenceta, još jednog dragog prijatelja koga već nekoliko godina nema. A zašto? Pa zato što je Dule stanovao u jednoj od kuća na Senjaku, tačno iznad sajma a kod same okretnice mog nekadašnjeg autobusa, a studirao je prvo svetsku, pa posle i englesku književnost, zbog čega… Read More Plant sa Senjaka