Supe, čorbe, variva

Krem čorba od celera i paradajza

Kad mi se desi da nemam inspiracije za kuvanje, odem na pijacu i kupim šta mi se dopadne na oko, pa usput dobijem i inspiraciju. Neka kombinacija me podseti na nešto, a onda se ideje nižu same od sebe. Tako je bilo i sa ovom krem čorbom od celera i paradajza.

A mnogo volim pijace. One prave, na kojima ima svega i svaka roba ima neki svoj deo. Kažu moje profesorke španskog, koje su se švrćkale po svetu malo više, da ovakvih pijaca kakve su naše nema nigde! I one ih obožavaju, baš ovakve kakve su.

Na njima uglavnom vrvi od ljudi, provlače se između tezgi, gledaju robu, neki se cenkaju, neki samo mrko gledaju, dok neki vole i da popričaju sa prodavcima. Oduvek mi je smetalo ono što mnogi rade, da ljude na ulici oslovljavaju sa Vi, a seljake koji prodaju na pijaci sa Ti. Zašto, pobogu?! Pa svi smo ljudi i svačiji je život podjednako vredan. Svi zaslužujemo poštovanje.

Ja svima persiram i volim da popričam sa prodavcima, naravno, ako su i sami takvi i raspoloženi za priču. Na pijaci u mom kraju, na koju celog života odlazim, imam nekoliko baš dragih ljudi. Počev od Saleta koji tu već dugo prodaje jaja, koji je uvek nasmejan, kulturan i uslužan. U poslednje vreme on je manje na pijaci, više se bavi isporukom, ali jedna fina ženica slična njemu prodaje njegovu robu, tako da se ništa posebno nije promenilo.

Tu je zatim teta Divna, koja me oslovljava sa: “Gde si sine majkin” ili “Kako si mi, ljubavi”, a kad tražim nešto što ne vidim na tezgi ona kaže: “Ima sine, al’ nije za tebe”, jer zna da me zanima samo kvalitetna roba. I ono najlepše, kad joj platim i krenem dalje uvek kaže: “Hvala, sine, u zdravlje da pojedete”. Predivno stvorenje.

A tu je i moj drug iz osnovne škole Željko, koji mi, naravno, uvek daje najbolju robu i ako mora da me pošalje kod nekog drugog jer on trenutno nema ono što tražim, obavezno naglasi da za mene mora da bude “ekstra”. Kad je dobro raspoložen, Željko mi obično i otpeva neku od pesama o mom imenu. Inače, cela pijaca zna da smo drugari jer me svima predstavlja: “Ovo je moja Jeca, moja drugarica iz klupe”. Zbog njega mi cela pijaca zna ime i svi mi se javljaju kad prolazim, što je divno. Jer, dođem nekad zamišljena i depresivna a odem sa pijace nasmejana. Dok sa njih nekoliko malo popričam, raspoloženje mi se popravi, još ako naletim na još nekog od dragih ljudi iz kraja, ko tu kupuje kao i ja (na primer na Ducu), što bi rek’o Bora Čorba “psihički se odma’ dignem”.

E onda sa svim tim divnim povrćem dođem kući, izručim sve na sto, pustim lepu muziku, smestim se sa priborom i krenem da čistim, seckam, planiram šta ću sa čim i dok završim ručak, potpuno sam opuštena i sve mi je super. Ne znam kako na vas deluje, ali za mene je kuvanje sedativ. Stvarno uživam u tome.

Nego, da se vratimo na današnju čorbicu. Kad sam kod teta Divne na tezgi jutros videla celer i paradajz, setila sam se dana kada sam prvi put probala divan sokić koji se, na moju žalost, više ne pravi. Zvao se “Neo”, a firma koja ga je pravila više ne pravi sokove. Bio je to sokić koji popijem kad sam umorna i bez energije, i posle svega nekoliko minuta počinjem da se smeškam i kao da progledam.

Ne znam da li još neko ima taj problem, ali sve što ja počnem redovno da kupujem, posle nekoliko meseci prodavnice prestanu da nabavljaju, ili prestane da se proizvodi, ili firma koja ga pravi bude ugašena, ili mu cena poraste a kvalitet opadne. Tako je bilo i sa ovim sokom.

No dobro, znam kombinaciju namirnica, pa ponekad napravim sama. A kombinacija je paradajz-celer-šargarepa. I tako je nastala ova divna krem čorba od celera i paradajza.

Evo recepta:

Potreban materijal: 1 koren celera srednje veličine zajedno sa lišćem, 2 šargarepe, 2 korena peršuna, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 2 velika paradajza (van sezone 1 konzerva pelata), kocka za supu od povrća, so, biber, bosiljak, 1 dl pavlake za kuvanje (pavlaka nije neophodna, ali čorba sa njom bude kremastija).

Celer sam očistila i isekla na krupne kocke pa stavila u šerpu. Lišće celera sam oprala i isto isekla krupno, ostavila malo za dekoraciju, a ostalo stavila u šerpu.

Očistila sam šargarepu i peršun, pa i njih isekla na krupno i dodala među ostalo povrće.

Luk (i crni i beli) sam takođe očistila, isekla na četvrti, pa dodala povrću.

Paradajz sam oprala, oljuštila (o tome sam već pisala OVDE), pa isekla na červtrtine i dodala i njega u šerpu.

Zatim sam sve nalila hladnom vodom, tek da povrće ogrezne, pa stavila na ringlu da proključa. Onda sam smanjila temperaturu na najmanju, poklopila i kuvala nekih 20-tak minuta, dok povrće nije omekšalo.

Bareno povrće sa vodicom u kojoj se kuvalo sam sipala u blender i dobro samlela, pa vratila u istu šerpu, koju sam vratila na ringlu, dodala kocku za supu i mešala dok se nije rastopila. Začinila sam solju, biberom i bosiljkom, dodala malo pavlake za kuvanje, ponovo promešala i pustila da još jednom proključa.

Zatim sam probala, doterala ukus začinima pa posula seckanim lišćem celera koje sam ostavila za dekoraciju i odmah poslužila.

Predivna je. Za mene, ova čorbica je antidepresiv i nadam se da će i vama izmamiti osmeh zadovoljstva kad je probate.

Prijatno! 🙂

 

#čorba #supa #kremčorba #paradajz #celer #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

2 thoughts on “Krem čorba od celera i paradajza

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *