Predjela, prilozi, grickalice, Hleb, peciva, pite

Meksičke tortilje (recept za testo)

Volim meksičku kuhinju i postavila sam već mnogo recepata vezanih za nju, ali sam nešto ipak zaboravila. A pre neki dan, kaže meni moja Jaca: “Tražila sam na tvom blogu i nisam uspela da nađem recept za meksičke tortilje. Mislim, recept za testo“. Stavim prst na čelo i posle malo rumble, rumble, setim se. “Pa ne možeš ni da ga nađeš, kad ga nisam ni napisala. Uvek kad mi zatrebaju mrzi me da se zezam, pa odem i kupim gotove. Ali, napisaću, obećavam”. A pošto nisam od onih koji obećanja ne ispunjavaju – evo ga! Jer, kako da izneverim očekivanja drage prijateljice koja je glavni krivac za to što uopšte pišem?!

Elem, ako se dobro sećam, kad sam napisala recept za hleb od banana pomenula sam da se u Meksiku tortilje jedu uz sve, dok su im hlebovi uglavnom slatki. Ima ih koliko i dana u godini, ali se uglavnom jedu kao neka vrsta kolača, dok su tortilje osnova njihove ishrane. Ipak, tortilje koje oni prave i jedu su često od kukuruznog brašna, i mnogo manjeg obima od onih na koje smo navikli. Ali nisam htela da komplikujem život ni sebi ni vama, pa sam pronašla jedan veoma jednostavan recept, koji se pokazao odlično.

Dok se peku, podsećaju pomalo na pita-lepinje koje su omiljene kod bliskoistočnih naroda, ali i u Grčkoj, gde sve one specijalitete (giros, suvlaki, itd.) umotavaju upravo u njih. Tortilje se prilikom pečenja isto tako naduvavaju, ali posle splasnu i budu onako, sasvim tanke i elastične, tako da u njih može da se umotava šta god da vam padne na pamet. Ja sam ovog puta spremila kineske pljeskavice, koje su zgodne da se zamotaju u testo, a sos je neka vrsta meksičke crvene salse (salsa roja) od sirovog povrća.

Ali, da zamesimo testo…

Potreban materijal (za 6 komada): 250 gr hlebnog brašna (plus još malo za mešenje), 2 kašike ulja, 1/2 kašičice soli, 150 ml mlake vode.

Brašno sam sipala u činiju za mućenje, dodala mu so i ulje, pa ga izmešala varjačom. Zatim sam dodavala po malo vode i mešala, dok nije počelo da liči na testo. Onda sam ga izručila na pobrašnjenu radnu ploču, pa uz dodavanje još malo brašna, tek da se ne lepi za površinu i ruke, nastavila da mesim još oko pet minuta. Zamešeno testo sam uvila u providnu foliju, pa ostavila da odstoji na sobnoj temperaturi oko 15 minuta, tek da se malo odmori.

Za to vreme, dok se testo odmaralo, pripremila sam smesu za kineske pljeskavice, pa iseckala povrće za crvenu salsu. Onako, sasvim sitno, isekla sam 1 crvenu papriku, 2 mala paradajza, 1 malu glavicu crnog luka i 2 čena belog luka, stavila sve u činiju, dodala so, biber, malo krupne začinske paprike (ljute, naravno) i malo peršuna. I to je taman trajalo dovoljno dugo da se testo odmori.

Testo za tortilje sam izvadila iz folije, razvila u debelu kobasicu, pa isekla na šest otprilike jednakih delova. Zatim sam svaki još malo mesila, a onda razvila oklagijom najtanje (i najlepše) što sam mogla u krug, posula ih sve brašnom pa poređala po radnoj površini.

Zagrejala sam tiganj sa nelepivom površinom, pa na zagrejan stavljala tortilje, pekla ih po 1-2 minuta sa obe strane, a onda vadila, slagala na tacnu i umotavala u čistu krpu, da ostanu tople.

Kad sam ih ispekla, tako umotane u krpu ostavila sam da stoje i sačekaju da ispečem kineske pljeskavice. Možete ih koristiti za sve što vam padne na pamet, od slatkih do slanih nadeva, tako da to prepuštam vama na volju.

Kad je sve bilo gotovo, stavljala sam na tanjir po jednu tortilju…

… po njoj ređala kineske pljeskavice i crvenu salsu od povrća…

… pa lagano uvijala i služila tako, na tanjiru, da se jede prstima. Evo kako izgleda izbliza…

Mislila sam da će nam biti mnogo, ali nestale su brzinom svetlosti. Doduše, jelo je nas četvoro. Tortiljice su mekane, vazdušaste, lepo pečene, ali nisu tvrde. Ma zaista su prste da poližete. A ova kombinacija se pokazala kao savršena.

I to bi bilo to. Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica 🙂

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.