Hleb, peciva, pite

Ražano-kukuruzna proja sa sirom i sremušem

Svaki put kad poželim da pišem o nekom receptu koji je poput ove ražano-kukuruzne proje sa sirom i sremušem, zapitam se treba li uopšte to da radim, jer su sve to varijacije na temu proje. Ali, onda mi obično neko od prijatelja kaže da treba, jer im takve kombinacije nikad ne bi pale na pamet.

Uvek u kući imam različite vrste brašna, jer sam primetila da to mnogim testima baš daje neki poseban šmek. Proju svi uglavnom prave od mešavine kukuruznog i onog finog pšeničnog brašna. Što se kukuruznog tiče ja uglavnom stavljam palentu, a ovo drugo je nekad pšenično, nekad ovseno, nekad ražano.

Ponekad dodajem i različite vrste semena (susam, lan, kim, suncokret…) koja pre nego što stavim sameljem. Semena se, “po pravilu” stavljaju odozgo, čisto za ukras, i onog momenta kad krenete da jedete veći deo spadne i završi u tanjiru, na stolu, ili svuda oko vas. Tako, osim što sebi pravite posao da morate da usisavate posle obroka, od njega nemate apsolutno nikakve koristi. Kad se seme ne samelje, organizam ne može da ga iskoristi. Izbacimo ga u istom obliku u kom smo ga uneli. A sve to seme je izuzetno zdravo jer je bogato raznim vitaminima, mineralima i masnim kiselinama, izuzetno važnim za naše zdravlje.

Pekare idu sve dalje u korišćenju susama u svrhe “ukrašavanja” pa u pojedinim možete da ga vidite čak i na picama koje prodaju na parče. O, svetogrđa! Zbog svega toga, rešila sam da vas još malo gnjavim sa svojim idejama za proju, a pošto nam dolazi proleće i na pijace počinje da stiže sremuš, evo jedne takve.

Inače, ne znam ni sama koliko sam različitih varijanti napravila u životu. Dešavalo mi se da nemam belog sira, pa napravim onu tanku običnu, bez sira, a onda je pospem rendanim žutim, nekim od onih koje kod nas zbirno zovu “kačkavaljima”. E da, to mi je oduvek bilo zanimljivo. Svi žuti sirevi kod nas se zovu “kačkavalj”, iako svi imaju svoja imena. Čak i oni sa plemenitim plesnima su “buđavi kačkavalji”, kao što su svi topljeni sirevi “Zdenke”. Narod je čudo!

Od prijatelja iz Republike Srpske sam čula da kod njih nisu “kačkavalji” nego “trapisti”. Ista priča. A kad se tako nešto jednom “primi”, ostaje vo vjeki vjekov.

Mnogo volim čist srpski jezik koji nažalost polako odumire, i takve stvari mi stalno paraju uši, kao i to što ovaj narod sve manje razmišlja i uzima sve zdravo za gotovo, ali neću opet o tome. Idemo na recept…

Potreban materijal: 2 jaja, 100 gr belog sira, 1 veza sremuša, 1 šoljica ulja, 1 šoljica kefira (ili jogurta), 1 čaša (2 dl) palente, 1 čaša ražanog brašna, 1 prašak za pecivo, po potrebi malo soli (u zavisnosti od toga koliko je sir slan).

Prvo sam uključila rernu da se zagreje na 220 C, a pleh za pečenje obložila papirom.

U dublju činiju sam prvo razbila jaja, pa ih umutila. Dodala sam izmrvljeni sir, opran i iseckan sremuš, ulje i kefir (može i jogurt), pa sve još malo mutila. Onda sam dodala palentu, brašno i prašak za pecivo, malo posolila, pa sve dobro izmešala.

Izlila sam pripremljeno testo u pleh, pa lepo poravnala. Kad se rerna zagrejala, smanjila sam temperaturu na 180 C pa ubacila proju da se peče. Bilo je potrebno 20-25 minuta, što u principu zavisi od rerne, ali kad vidim da je porumenela, ja je bocnem čačkalicom da proverim da li je pečena, pa ako čačkalica izađe čista – gotova je.

Pečenu proju izvadim iz rerne, ostavim da se malo prohladi, pa poslužim sa nekim od kiselo-mlečnih napitaka ili sa svežom salatom. Divna je sa čim god je kombinovali, a sremuš joj daje posebnu aromu.

 

Probajte i prijatno 🙂

 

#proja #projara #projasasirom #projasazeljem #projasasiromisremušem #sremuš #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *