Ovu zeljanicu bez kora danas sam neplanirano napravila iz prostog razloga što u poslednje vreme ne mogu da kupim neki normalan hleb. Čini mi se da kod nas u Srbiji ništa ne može da zadrži kvalitet koji ima na početku. S “popularnošću” svi nekako postanu alavi, pa umesto da rade na tome da im s vremenom ono što prave bude bolje, uglavnom posle izvesnog vremena počnu da štede na materijalu da bi što više zaradili. I onda tako jednog dana primetimo da za te iste pare koje i dalje dajemo, ne dobijamo kvalitet zbog koga smo nešto i počeli da kupujemo.
A to se veoma dobro vidi na raznim vrstama hleba. Kao da se preko noći promeni sve! U hlebu koji ste do juče kupovali počne prvo da nedostaje semenja koje su stavljali, pa brašna koje mu daje gustinu i na kraju shvatite da se razvlači k’o žvaka jer je prepun aditiva, a onoga čega najviše treba da bude ima u tragovima.
Zbog toga u poslednje vreme relativno često mesim i pravim ovako neke pite, jer mi je muka da me za moje pare varaju i prodaju mi, kako to naš narod kaže “rog za sveću”, da ne kažem ono drugo, vulgarnije. Jeste da s obzirom na materijal i utrošenu struju to ispadne skuplje, ali i bolje, a meni je uvek kvalitet ispred kvantiteta.
Ova zeljanica je divna. Jeste da sam zbog njege morala da isprljam malo više sudova, ali verujte mi da vredi. Divna je, mekana, količina je poprilična, izuzetno je ukusna, a uz to i prilično zdrava jer nema ništa zdravije od tog divnog, lisnatog povrća.
Evo recepta:
Potreban materijal: 4 jaja, 2 veze zelja, 1 veza mladog crnog luka (nije obavezno ali je ukus lepši), 300 gr belog sira, 200 gr brašna, 1 kašičica sode bikarbone, 1 dl ulja, 1.5 dl mleka, so; za posipanje: seme po izboru (susam, lan, kim, suncokret, golica).
Prvo sam pripremila povrće. Zelje sam oprala, stavila u šerpu i nalila vodom da ogrezne, pa prokuvala, da malo omekša. Čim je voda počela da vri, isključila sam ringlu i ostavila ga da stoji tako još 5-10 minuta, a onda ohladila, dobro iscedila i sitno iseckala.
Mladi luk sam očistila, oprala, pa sitno iseckala i pomešala sa zeljem.
Obložila sam dublji pleh za pečenje papirom i uključila rernu da se zagreje na 180 C, pa nastavila sa spremanjem.
U dve veće činije sam odvojila žumanca od belanaca, pa u belanca dodala prstohvat soli i mikserom ih umutila u čvrst sneg. Žumanca sam takođe malo umutila mikserom, a onda dodala ulje, mleko, izgnječeni beli sir, brašno, sodu i so (posolite po osećaju, u odnosu na to koliko je sir slan) pa opet sve malo umutila. Onda sam dodala zelje i luk, još malo umutila pa sklonila mikser.
Uzela sam veliku varjaču, pa u smesu sa zeljem polako dodavala sneg od belanaca i mešala. Sneg se uvek dodaje postepeno i meša polako, uvek u jednom smeru i taman toliko da bude izmešano ali da u testu ostane što više vazduha. Kad sam sav sneg umešala u testo, sipala sam testo u već pripremljen pleh, lepo ga poravnala i posula semenjem. Semenje nije obavezno, ali je lepše s njim. Stavite šta volite, ja sam stavila sve što sam našla u kući (susam, lan, kim i suncokret) jer od viška glava ne boli, jel’?
Kad se rerna zagrejala, stavila sam zeljanicu da se peče i pekla je oko pola sata, dok nije fino narasla, dobila lepu braonkastu koricu i dok čačkalica kojom sam je bocnula nije izašla iz testa čista.
Divna je, mekana, bogata i izuzetno ukusna.
Prijatno! 🙂
#pite #slanepite #zeljanica #pitabezkora #zeljanicabezkora #proja #crvenkapinakujna
U pravu ste Jelena, ne može se upoređivati ništa kupovno sa onim što sami spremimo. Koliko god to bilo lepo puno je aditiva i raznih dodataka. Svaka čast, pita izgleda njami…:)
Hvala, draga Miro. Drago mi je da mislimo isto 🙂