Čini mi se da nas u Srbiji, leto nekako uvek asocira na Grčku, bez obzira da li smo otišli na letovanje ili nismo. Tamo se dobro osećamo, prija nam sve, od toplog mora, do muzike, vina i hrane. Nekako nam je sve to blisko. I ja sam se ovog leta više puta bavila grčkom kuhinjom, pa je tako na red došla i ova grčka pileća supa sa limunom.

I kad god kuvam nešto njihovo, setim se jednog divnog, nažalost, pokojnog komšije s kojim se moj tata družio. Nisu ni u čemu bili slični, ali tata ga je veoma voleo zbog te njegove iskrene dobrote koja se osećala u svakom pogledu, pokretu, u svemu što kaže.

Zvao se Vasilius Kambutas i ovde je došao davno, za vreme Drugog Svetskog rata da se bori na strani partizana, zaljubio se u Slobodanku i ostao. Ona je posle pričala da je divno igrao sirtaki i da je time i osvojio. Posle rata su se venčali i dobili dve ćerke, a njega su, kao „Srbina“ prekrstili u Vasilije Kambuta. Takvo je vreme bilo…

Elem, Vaske nikada nije naučio da priča srpski sasvim čisto, uvek je to bilo malo drukčije, ali je bio simpatičan čičica. Kad hoće kafu kaže: „Se mi pije kafíca, a može i jedna rakijica“.

A dešavalo se i da sretne moju mamu pa joj kaže: „Video sam Jelena kad je otišla u škola. Nosi neko dugačko kaput i mnogo je lepa, k’o Grkinja“. Sve što je lepo, uvek je bilo „grčko“. Nažalost, retko je išao tamo jer je retko za to imao para. Slobodanka je bila (pokoj joj duši) vrlo loša žena koja mu je za života svašta nažao učinila, ali je on preko svega prelazio, kao da ne vidi. Mislim da samo nije želeo da od svega pravi dramu i zabavu za komšiluk, a samo on zna kako mu je bilo.

Kad god bi digao čašicu rakije govorio je: „U ime Srba i Grka, ko ima neka krka! A ko nema, nek’ drema“. Onda bi je iskapio, pa se nasmejao.

Ma divan čičica, kažem vam. Umro je u vreme kada i moj pokojni bata, pa su danas na groblju u istoj parceli, vrlo blizu jedan drugog. I njega je za života mnogo voleo tako da se nadam da se druže i na onom svetu. Kad god odem na groblje kod bate, obiđem i Vasketa, zaslužio je.

Ali da se vratimo na današnju grčku pileću supu sa limunom. Malo je neobičnija, ali izuzetno fina. Ukus limuna je tako divno upotpunjuje jer se koristi samo limunova korica, koja joj daje neverovatnu aromu.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 5 šolja (od 1.5 dl) pileće supe, 1 kašika maslinovog ulja, 4 čena belog luka, 1 manja glavica crnog luka, kora 1 limuna, 1 veći pileći file, 1/2 iste one šolje kuskusa, malo krupne mlevene paprike, oko 50 gr feta sira.

Prvo sam potopila limun u rastvor sode bikarbone i vode da malo očistim koricu od toksina, jer ovaj što stiže na naše tržište sigurno nije izbegao prskanje. Ostavila sam ga da stoji oko sat vremena, a onda ga isprala, obrisala pa ljuštilicom za povrće oljuštila koricu i sitno je iseckala.

Očistila sam crni i beli luk pa i njih sitno iseckala.

U šerpu srednje veličine sam sipala maslinovo ulje, pa dodala luk (i crni i beli) i stavila da se malo proprže, tek da počnu da menjaju boju. Zatim sam dodala meso (u komadu), pa supu i pustila da proključa. Onda sam smanjila temperaturu tek da lagano vri, dodala limunovu koricu i prstohvat krupno mlevene paprike, pa poklopila i kuvala oko 5 minuta.

Tada sam dodala i kuskus, pa opet poklopila i kuvala još 5 minuta, a onda isključila ringlu i ostavila supicu da se na vrućoj ringli kuva još nekih 10-tak minuta. 

Zatim sam izvadila meso, pa ga uz pomoć 2 viljuške iskidala, a onda vratila supu. Uključila sam ringlu ponovo da „baci još jedan ključ“, pa isključila, ubacila u supu fetu isečenu na kockice, promešala i poslužila odmah, posutu sa još malo peršuna i krupne paprike.

Za nas dvoje, bio je to divan lagani ručak, ali ako se služi kao predjelo, biće dovoljno za četvoro ljudi.

Ona limunova korica joj daje sasvim poseban šmek. Da sam stavila sok od limuna, osetila bi se kiselost, ali bi ova aroma izostala. Ovako je divna, ukusna i izuzetno mirisna.

Prijatno! 🙂

#supa #čorba #grčkasupa #pilećasupa #avgolemono #limun #feta #crvenkapinakujna