Supe, čorbe, variva

Krem čorba od leblebije

Leblebije se kod nas po prodavnicama ne viđaju tako često, pa ih zato, kad god ih slučajno nađem, kupim, jer je zgodno imati ih u kući. Ali ovog puta sam htela sa njima da spremim nešto što nikada nisam, a to je ova krem čorba od leblebije.

Inače, ono što najčešće napravim od njih je humus, koji se u mojoj kući rado jede. Toliko sam se izveštila da više, dok ga spremam, ne moram ni da ga probam. Stavim sve u blender, sameljem, i to je to. Nema nikakvih dodavanja začina, ni dorađivanja, a ukus je baš onakav, kakav volimo. Nemamo svi isti ukus, ali za mene je to-to. Probala sam pre neki dan onaj industrijski i sasvim sam sigurna da ga nikada više neću kupiti.

A mnogo me nervira kad po netu čitam tuđe recepte, pa vidim naslove “najbolja pita”, ili “ovo je jedini recept za gulaš koji vam je potreban”, i slične stvari. Malo mi je degutantno to uzdizanje sebe i svojih recepata a pritom većini njih fali nešto, ili neki sastojak namerno izostave, pa kad probate recept, ne ispadne kako treba, jer ljudi ne žele da odaju svoju “tajnu”.

Ukusi su različiti i ukusi se uče, tako da o jednom istom jelu svi mi imamo drukčije mišljenje. Zato je ono “najbolje” ili “jedino potrebno” stvarno degutantno i previše gordo po mom mišljenju. Jer, najbolji ukus imaju jela koja nam je neko spremio s ljubavlju. Ukusi koje pamtimo, mamina i bakina jela. Sve ostalo, teško da može da bude “najbolje” ili “jedino potrebno”, jer uvek može da se istražuje dalje i vrlo je verovatno da ćete naći nešto mnogo bolje.

Pričam sve to zato što sam, kao i obično kad hoću da pravim nešto novo, malo proguglala recepte. Prvi na koji sam naletela bio je “čorba od leblebije najlepša na svetu”. Tu sam već rekla u sebi “ma nije valjda?!”, i odustala od traženja. Napravila sam je po sopstvenom osećaju i zaista nam se dopala, a kad mislim da je nešto dobro, to podelim i sa vama, dragi moji. Naročito što je posna, a vidim da u poslednje vreme tražite upravo takve recepte, što je i logično jer je vreme Velikog posta.

Ali, da pređemo na kuvanje. Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 300 gr kuvane leblebije (sa tečnošću u kojoj stoji), 4 struka mladog crnog luka (ili 1 glavica, van sezone), 2-3 čena belog luka, 2 veće šargarepe, 2-3 kašike ulja za prženje, 1 kocka za supu od povrća, so, biber, peršunov list.

Očistila sam i oprala mladi luk, šargarepu i beli luk, pa sve iseckala na tanke krugove.

U šerpu srednje veličine, sipala sam ulje, pa ubacila prvo luk i kratko ga propržila, tek da intenzivno zamiriše. Zatim sam ubacila beli luk i šargarepu, zalila sve jednom čašom vode, poklopila, pa dinstala na srednjoj temperaturi dok nije omekšalo, za šta je potrebno oko 15 minuta.

Kad se povrće skuvalo a voda usahla, dodala sam leblebiju, zajedno sa tečnošću u kojoj stoji, ubacila i kocku za supu od povrća, pa pojačala temperaturu da proključa, a onda ostavila da lagano struji još nekih 5-10 minuta. Zatim sam skinula sa ringle, samlela štapnim mikserom, pa vratila na šporet i pustila da još jednom proključa.

Probala sam, pa doterala ukus začinima i bilo je odlično. Poslužila sam je odmah, sa malo zelene salate, i nama je to bio jedan divan prolećni ručak.

Inače, od tečnosti u kojoj leblebija stoji, vegani prave nešto što liči na šlag. Nisam probala, ali je moguće da može. Meni je taman dobro došlo da u čorbicu ne moram da dodajem pavlaku, a opet je bila sasvim fino kremasta. Zapeni se dok se muti, ali se slegne do služenja, i zaista je divna. Nećete ni primetiti da je posna, jer nećete osetiti da joj bilo šta fali.

Nama se dopala, a nadam se da će i vama. Zato, probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂

#crvenkapinakujna #kremčorba #leblebija #kremsupa #posnojelo #posno #posnačorba

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *