Glavna jela

Piletina sa kikirikijem

Piletina sa kikirikijem je jedno od prvih istočnjačkih jela koja sam probala da spremim. Pisala sam o tome pre neki dan kad sam napisala priču o Kinezima, pre petnaestak godina, po Beogradu su počeli da se otvaraju mali lokali sa kineskom brzom hranom. Jedan kiosk bio je na okretnici više autobuskih linija na Trgu Republike i bilo je baš zanimljivo gledati kuvare kako na licu mesta spremaju ono što poručite. S obzirom da je i moj autobus kretao baš odatle, a da sam bila vrlo zaposlena u to vreme, često sam i sama kupovala kod njih “ručak za poneti”.

Bilo je pristojno, sveže, jeftino i sa puno povrća, što mi je sasvim odgovaralo. Ali i kad nisam kupovala, često sam, dok čekam autobus, gledala kako spremaju ta jednostavna i brza jela. U suštini, sve se svodilo na isto, sa različitim vrstama mesa ili ribe, za prilog su pakovali bareni pirinač ili pirinčane nudle, a porcije su bile dovoljne da se od jedne sasvim lepo najedu dvoje.

Tako sam, gledajući njih, naučila da spremam neka kineska jela i vrlo brzo kupila svoj prvi vok. Za one koji ne znaju, to je onaj duboki tiganj u kome se spremaju sva ta jela.

Odmah sam se zaljubila u njega. Okačila sam ga iznad šporeta i vrlo brzo počela da koristim za sve i svašta. Od spremanja kineske hrane, preko blanširanja zelenog povrća, do kuvanja pudinga i filova za torte. Moj dragi je malo zbijao šale na moj račun kako mi vok služi za sve i kako samo još gaće nisam počela da otkuvavam u njemu, hihihi.

Ali stvarno je bilo tako. Nisam nešto imala sreće sa tiganjima za palačinke, ne znam ni sama koliko sam ih loših kupila, upotrebila jednom ili dva puta i odmah bacila, tako da sam jednom prilikom na pola prženja ostala bez tiganja i naravno, odmah nastavila da pržim u voku, kao da je to nešto najnormalnije. Za mene i jeste. Nikada nisam robovala određenim pravilima kako se i u čemu nešto radi, tako da je to snalaženje za mene bilo sasvim prirodno.

Elem, nekoliko vokova koje sam imala na početku sam uspevala da “spalim” posle 2-3 godine, dok na kraju nisam došla do odličnog keramčkog, koji mi, evo, traje već godinama. Moja topla preporuka svima, izbacite iz svojih kuhinja toksične teflonske tiganje i posuđe, višestruko će vam se isplatiti. Ja više nemam ništa što nije čelik, staklo ili keramika i prezadovoljna sam.

Kinezi, inače, svoje vokove ne peru, kao što ne peru ni čajnike. Kažu da vok tek posle par godina korišćenja postaje “pravi”. Samo ga malo prebrišu i koriste opet. Ja to u svakom slučaju ne bih mogla. Sve ribam i ispirem dobro, ne želim da rizikujem. A njihovi vokovi i nisu takvi kao ovi koje možemo da nađemo kod nas u prodaji. Njihovi su tučani i imaju oblo dno, jer se koriste na pećima sa otvorenim plamenom. Ovi naši imaju ravno dno i prilagođeni su korišćenju na električnim šporetima. I ništa im ne fali, naprotiv!

Ali da pređemo na današnji recept, kinesku piletinu sa kikirikijem na moj način. Moderni kuvari bi to nazvali “fuzijom u kuhinji”, što znači kuhinja u kojoj se susreću sastojci iz svih svetskih kuhinja. Fuzija je zbog toga što kao prilog nisam koristila ni pirinčane nudle, ni bareni pirinač, nego kuskus.

Pirinač mi uglavnom ne prija (mogu da jedem samo jednu vrstu), a pirinčane nudle volim, ali ih trenutno nisam imala. Zato sam upotrebila ono što sam imala, kuskus, koji mi je odlična zamena za sve to, a sprema se brzo i jednostavno.

Od povrća obično stavim ono što mi se nađe pri ruci, tako da je to svaki put neka drukčija kombinacija, ali nikad nije loše. Zlatno pravilo je da sve treba spremiti unapred, jer se posle sve radi brzo i nemate vremena za seckanje. Znači, sve povrće očistite i isecite, meso isto tako, jer kad krene prženje, to sve zajedno traje možda nekih 15-tak minuta, a mešanje mora biti konstantno, ako nećete da vam zagori i ode sve u propast.

Dakle, da počnemo…

Potreban materijal (za 2 osobe): 2-3 kašike ulja za prženje, 2 pileća filea, 2 šargarepe, 2 korena peršuna, 1 glavica crnog luka (ili 1 praziluk), 1/2 manje glavice kupusa (može i kelj i naravno kineski kupus), začini (so, biber, kari, đumbir, korijander…), 2-3 kašike soja sosa, 2 šake kikirikija (blanširanog i neslanog); za prilog: bareni pirinač, rezanci ili kuskus (kao što rekoh, koristila sam ovo treće).

Prvo sam spremila kuskus. Dve kafene šoljice kuskusa sipala sam u dublju činiju, posolila ga, prelila sa duplo više vruće vode, poklopila i ostavila da odstoji dok spremim jelo.

Pileći file sam isekla na kockice. Sve povrće sam očistila i isekla (šargarepu i peršun na tanke kose kružiće, ostalo na tanke rezance). Poređala sam sve tako da mi bude na dohvat ruke, pa krenula sa spremanjem.

Stavila sam vok da se zagreje, pa sipala ulje, koliko da pokrije dno. Na vruće ulje ubacila sam prvo piletinu i mešala dok lepo nije pobelela sa svih strana i počela da dobija koricu na krajevima. Onda sam dodala prvo luk, pa šargarepu i peršun, a onda kupus ili kelj, neprestano mešajući dok ne krene da vene i da se smanjuje. Tada sam dodala začine (so-biber-kari-đumbir-korijander, to je neka moja omiljena kombinacija) i soja sos, pa nastavila sa mešanjem dok se sve nije lepo ispržilo.

Povrće treba da bude ono što bi Italijani rekli “al dente”, da se oseti pod zubom. Pred kraj sam dodala kikiriki (naravno, ovde može da se upotrebi bilo koje koštunjavo voće, ja nekad koristim indijske oraščiće, pošto sam na badem alergična), sve dobro izmešala i skinula sa vatre.

Zatim sam otklopila činiju sa kuskusom koji je popio svu vodu i lepo nabubrio, malo ga rastresla viljuškom, pa rasporedila po tanjirima kao podlogu, sipala piletinu sa kikirikijem preko njega i odmah poslužila.

U mojoj kući, ovo je jedno od omiljenih jela. Brzo se sprema, nije skupo, a zbog obilja povrća je prilično zdravo i osvežavajuće.

Probajte i prijatno 🙂

 

#kineskakuhinja #piletina #piletinasakikirikijem #kikiriki #prženopovrće #stirfry #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *